Против напред наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, поднели су:

- бранилац окривљеног АА, адвокат Саша Димић, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 361. став 1. КЗ.

- бранилац окривљеног ББ, адвокат Биљана Боровчанин, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и предмет вратити на поновно суђење другом већу или исте преиначи и окривљеног ББ ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 361. став 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Републичком јавном тужиоцу, кога није обавестио о седници већа као ни браниоце окривљених, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих су захтеви поднети, те је по оцени навода у захтевима нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ су неосновани, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док су у преосталом делу недозвољени.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП бранилац окривљеног АА – адвокат Саша Димић у захтеву истиче да се у радњама окривљеног не стичу битна обележја кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 1. КЗ, наводећи да у изреци пресуде недостаје конкретизација радњи за сваког окривљеног, па и за окривљеног АА. Даље се наводи да суд, иако наводи да није постојала законска или подзаконска обавеза сачињавања службених белешки по питању трага кретања новца, он ипак „због комплексности односа, то утврђује као радњу извршења дела од стране окривљеног АА“. Такође, радње које је предузео окривљени АА, не представљају „очигледно несавесно поступање у вршењу службе“,

На наведену повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП указује и бранилац окривљеног ББ – адвокат Биљана Боровчанин наводима сличне садржине. Наиме, и овај бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости, сматра да се у радњама окривљеног ББ не стичу сви битни елементи кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361. став 1. КЗ и да окривљени ББ није очигледно несавесно поступао критичном приликом.

По оцени Врховног касационог суда, неосновано бранилац окривљеног АА – адвокат Саша Димић и бранилац окривљеног ББ – адвокат Биљана Боровчанин у поднетим захтевима за заштиту законитости указују на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Околности наведене у предметним захтевима одбране окривљених изнеле су и у жалбама изјављеним против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и с тим у вези, у образложењу пресуде на страни четири став четврти, страни пет и страни шест став један, два и три, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

У преосталом делу захтеви за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Саше Димића и браниоца окривљеног ББ - адвоката Биљане Боровчанин су недозвољени.

Наиме, бранилац окривљеног АА у преосталом делу захтева наводи да нижестепени судови нису ничим утврдили пропуштање дужности надзора за окривљеног АА и да није ван сваке разумне сумње утврђена узрочно-последична веза између радње окривљеног АА и наступеле последице – штете у виду нестанка новца, јер радње које је окривљени АА предузео су да је по усменом наређењу свог претпостављеног (окривљеног ВВ), пренео наређење свом подређеном ББ и то на који начин да преда одузети новац и коме да га преда следећег дана, а што је све утврђено путем саслушања сведока у овом поступку. На описани начин, бранилац окривљеног АА износи своју верзију догађаја и своје чињеничне закључке другачије од оних утврђених побијаним правноснажним пресудама, на који начин указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП.

На погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, указује у преосталом делу захтева и бранилац окривљеног ББ – адвокат Биљана Боровчанин наводима да, у конкретном случају, несавесност од стране окривљеног ББ као најнижег полицијског службеника - инспектора, у хијерархији полицијске станице није поткрепљена ни једним материјалним доказом, а да кључни доказ преко кога су нижестепени судови олако прешли, а којим би се у потпуности расветлило чињенично стање, је седмодневни извештај од 07.05.2017. године послат ПУ Шабац о стању криминалитета за период од 30.04. до 07.05.2017. године, Такође, ни узрочно-последична веза између радње окривљеног ББ и последице – настанка штете није утврђена.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреда кривичног закона из члана 440. ЗКП, није законом дозвољен разлог, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, због којег окривљени преко браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни касациони суд у напред наведеном делу захтеве бранилаца окривљеног АА – адвоката Саше Димића и окривљеног ББ - адвоката Биљане Боровчанин, одбацио као недозвољене.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,

Ирина Ристић, с.р.

Председник већа-судија,

Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић