Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja u reviziji ukazuje na bitne povrede postupka učinjene pred prvostepenim sudom, što nije dozvoljen revizijski razlog, u smislu odredbe člana 407.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme u periodu od 2012. godine i obavljala je poslove menadžera prodaje kada joj je nezakonito prekinut radni odnos, da bi nakon donošenja pravnosnažne presude P1 491/16 od 15.01.2018. godine, kojom je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog iz 2012. godine o prestanku radnog odnosa, vraćena na rad kod tuženog. Aneksom ugovora o radu broj ../20 od 22.01.2020. godine tužilja je raspoređena na radno mesto „rukovodilac maloprodaje sitnog inventara sa onlajn trgovinom“, a Aneksom ugovora o radu broj .. od 01.02.2020. godine tužilja je raspoređena na poslove rukovodioca maloprodaje sitnog inventara sa onlajn trgovinom u poslovnim prostorijama poslodavca u ..., sa osnovnom zaradom u iznosu od 71.742,09 dinara. Osporenim rešenjem tuženog ../20 od 12.11.2020. godine tužilji, raspoređenoj na poslove, „rukovodilac maloprodaje sitnog inventara sa onlajn trgovinom“ u organizacionoj jedinici ogranak 2 – Profitni centar maloprodaje sitnog inventara otkazan je ugovor o radu sa pripadajućim aneksima zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog kojih je došlo do prestanka potrebe za obavljanjem posla koje je obavljala zaposlena, a zbog nemogućnosti za njenim daljim angažovanjem na drugim ili sličnim poslovima, te je određeno da joj prestane radni odnos zaključno sa 27.11.2020. godine uz isplatu otpremnine u visini od 891.761,19 dinara. Prema obrazloženju osporenog rešenja Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 350/20 od 02.11.2020. godine, između ostalog, ukinut je organizacioni deo maloprodaja sistematizovan kod poslodavca pod nazivom „Ogranak 2 – Profitni centar maloprodaje sitnog inventara sa onlajn trgovinom“ u okviru kojeg su ukinuta i brisana dva radna mesta, i to rukovodilac maloprodaje sitnog inventara sa jednim izvršiocem koji je obavljala tužilja i prodavac maloprodaje sitnog inventara sa jednim izvršiocem i utvrđeno da ne postoje raspoloživi poslovi na koje bi tužilja mogla biti premešena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 185. stav 1. Zakona o radu ocenili da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u skladu sa zakonom.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05....95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Na osnovu odredbe člana 158. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan, da pre otkaza ugovora o radu u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom zakona.

Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili pak dolazi do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Takve promene kod poslodavca u pogledu sistematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme,kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

Kako je tokom postupka utvrđeno da na poslovima koje je tužilja obavljala nije zaposleno drugo lice, tužilji je isplaćena otpremnina u skladu sa zakonom, a tuženi zbog nepostojanja raspoloživih poslova tužilju nije mogao da premesti na drugo raspoloživo i slobodno radno mesto, nižestepeni sudovi su ocenili da je osporeno rešenje tuženog doneto u skladu sa zakonom, pa su odbili tužbeni zahtev tužilje za njegov poništaj i vraćanje na rad.

U konkretnom slučaju donošenju pobijanog rešenja prethodilo je donošenje Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o ogranizaciji i sistematizaciji poslova od 02.11.2020. godine kojim je ukinut organizacioni deo maloprodaje sistematizovan kod poslodavca pod nazivom „Ogranak 2 - Profitni centar maloprodaje sitnog inventara sa onlajn trgovinom“, u okviru kojeg su ukinuta i brisana dva radna mesta i to, između ostalog, i rukovodilac maloprodaje sitnog invenara sa jednim izvršiocem koje je tužilja obavljala. Poslodavac nije bio u mogućnosti da izvrši premeštaj tužilje na drugo radno mesto koje bi bilo odgovarajuće za nju prema vrsti i stepenu stručne spreme, niti je zaposlio na tom radnom mestu drugo lice. Kako je poslodavac isplatio otpremninu sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, zakonito, a zahtev tužilje za njegov poništaj i vraćanje na rad, neosnovan.

Navodi revizije tužilje se, neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani, budući da, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloga koje Vrhovni sud u svemu prihvata.

Na osnovu odredbe člana 414. Stav 1. Zakona o parničnom postupku , Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka tuženom nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odluku, kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 165.stav 1.istog Zakona.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković