Тужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона парничном поступку - ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 – други закон) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Тужиља у ревизији указује на битне повреде поступка учињене пред првостепеним судом, што није дозвољен ревизијски разлог, у смислу одредбе члана 407.став 1. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на неодређено време у периоду од 2012. године и обављала је послове менаџера продаје када јој је незаконито прекинут радни однос, да би након доношења правноснажне пресуде П1 491/16 од 15.01.2018. године, којом је поништено као незаконито решење туженог из 2012. године о престанку радног односа, враћена на рад код туженог. Анексом уговора о раду број ../20 од 22.01.2020. године тужиља је распоређена на радно место „руководилац малопродаје ситног инвентара са онлајн трговином“, а Анексом уговора о раду број .. од 01.02.2020. године тужиља је распоређена на послове руководиоца малопродаје ситног инвентара са онлајн трговином у пословним просторијама послодавца у ..., са основном зарадом у износу од 71.742,09 динара. Оспореним решењем туженог ../20 од 12.11.2020. године тужиљи, распоређеној на послове, „руководилац малопродаје ситног инвентара са онлајн трговином“ у организационој јединици огранак 2 – Профитни центар малопродаје ситног инвентара отказан је уговор о раду са припадајућим анексима због технолошких, економских и организационих промена, због којих је дошло до престанка потребе за обављањем посла које је обављала запослена, а због немогућности за њеним даљим ангажовањем на другим или сличним пословима, те је одређено да јој престане радни однос закључно са 27.11.2020. године уз исплату отпремнине у висини од 891.761,19 динара. Према образложењу оспореног решења Правилником о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова број 350/20 од 02.11.2020. године, између осталог, укинут је организациони део малопродаја систематизован код послодавца под називом „Огранак 2 – Профитни центар малопродаје ситног инвентара са онлајн трговином“ у оквиру којег су укинута и брисана два радна места, и то руководилац малопродаје ситног инвентара са једним извршиоцем који је обављала тужиља и продавац малопродаје ситног инвентара са једним извршиоцем и утврђено да не постоје расположиви послови на које би тужиља могла бити премешена.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применом одредби члана 179. став 5. тачка 1. и члана 185. став 1. Закона о раду оценили да је решење о отказу уговора о раду донето у складу са законом.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05....95/18), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоје оправдани разлози који се односе на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. На основу одредбе члана 158. став 1. истог Закона, послодавац је дужан, да пре отказа уговора о раду у смислу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. овог закона, запосленом исплати отпремнину у складу са овим чланом закона.

Дакле, услов за отказ од стране послодавца је да је дошло до технолошких, економских или организационих промена, због којих је престала потреба за обављањем неког посла, када се исти укидају или пак долази до смањења обима посла у ком случају се смањује број извршилаца на том радном месту. Такве промене код послодавца у погледу систематизованих радних места и броја потребних извршилаца морају бити изражене у Правилнику о организацији и систематизацији послова код послодавца или неком другом акту којим послодавац утврђује организационе делове и врсте послова који се обављају, врсту и степен стручне спреме,као и друге услове који морају бити испуњени за рад на тим пословима.

Како је током поступка утврђено да на пословима које је тужиља обављала није запослено друго лице, тужиљи је исплаћена отпремнина у складу са законом, а тужени због непостојања расположивих послова тужиљу није могао да премести на друго расположиво и слободно радно место, нижестепени судови су оценили да је оспорено решење туженог донето у складу са законом, па су одбили тужбени захтев тужиље за његов поништај и враћање на рад.

У конкретном случају доношењу побијаног решења претходило је доношење Правилника о изменама и допунама Правилника о огранизацији и систематизацији послова од 02.11.2020. године којим је укинут организациони део малопродаје систематизован код послодавца под називом „Огранак 2 - Профитни центар малопродаје ситног инвентара са онлајн трговином“, у оквиру којег су укинута и брисана два радна места и то, између осталог, и руководилац малопродаје ситног инвенара са једним извршиоцем које је тужиља обављала. Послодавац није био у могућности да изврши премештај тужиље на друго радно место које би било одговарајуће за њу према врсти и степену стручне спреме, нити је запослио на том радном месту друго лице. Како је послодавац исплатио отпремнину следи да је правилан закључак нижестепених судова да је побијано решење, којим је тужиљи отказан уговор о раду, законито, а захтев тужиље за његов поништај и враћање на рад, неоснован.

Наводи ревизије тужиље се, непосредно или посредно односе на спроведени доказни поступак и оцену доказа те упућују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега нису посебно разматрани, будући да, у смислу одредбе члана 407. став 2. ЗПП не представљају дозвољен ревизијски разлог, а понављају се и жалбени наводи који су били предмет правилне оцене другостепеног суда, за које је тај суд дао јасне и правилне разлога које Врховни суд у свему прихвата.

На основу одредбе члана 414. Став 1. Закона о парничном поступку , Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови ревизијског поступка туженом нису били потребни у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, па је Врховни суд одлуку, као у ставу другом изреке, донео применом одредбе члана 165.став 1.истог Закона.

Председник већа-судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић