.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 295/2025
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, protiv tuženih 1. Grad Niš, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Niša, 2. Holding korporacija elektronska industrija akcionarsko društvo Niš-u stečaju, koga zastupa Željko Ivetić, advokat u ..., i 3. Apotekarska ustanova Niš, po tužbi za glavno mešanje, radi utvrđenja prava svojine, vrednost predmeta spora 5.500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4276/24 od 30.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4276/24 od 30.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4276/24 od 30.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Privrednog suda u Nišu P 185/23 od 30.05.2024. godine i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je izjavio tužilac. Revizija je izjavljena i potpisana od strane AA-savetnika.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 10/23-dr. zakon, u daljem tekstu ZPP) i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, dok je odredbom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP propisano da je revizija nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata.
Poslovima zaštite imovinskih interesa i prava Republike Srbije pred domaćim sudovima, pred stranim sudovima i arbitražama i pred Evropskim sudom za ljudska prava, bavi se Državno pravobranilaštvo, kao zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, koji organ je formiran Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014). Funkciju Državnog pravobranioca obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 6). Poslove iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i njegovi zamenici (član 23. stav 1.), s tim što oni mogu poveriti pravobranilačkom punomoćniku i pravobranilačkom pripravniku da preduzmu određene radnje pred sudom, organom uprave ili drugim drugim nadležnim organom. Pravobranilački pomoćnik može preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom u granicama pismenog ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca (član 30), na šta se u potpisu revizije pozvao pravobranilački savetnik.
Član 11. stav 4. Zakona o pravobranilaštvu propisuje da kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanja od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.
Sledom rečenog, kako Zakon o pravobranilaštvu izjednačava pravobranioca sa advokatom, to znači da u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo Državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik. Stoga, kako u postupku po reviziji umesto advokata ne može da postupa njegov pripravnik, ni zamenik Državnog pravobranioca nije mogao da ovlasti pravobranilačkog savetnika da izjavi reviziju.
Prema odredbi člana 410. stav 1. Zakona neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta. Prema odredbi člana 413. Zakona neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni sud rešenjem ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 410.) nije učinio prvostepeni sud.
U konkretnom slučaju izjavljena revizija je potpisana od strane pravobranilačkog pomoćnika, savetnika državnog pravobranioca. Kako je revizija izjavljena od strane lica koje se ne može izjedanačiti sa advokatom, ista je nedozvoljena prema citiranim odredbama Zakona o parničnom postupku.
Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Tatjana Miljuš s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
