.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 295/2025
29.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Миљуш, председника већа, Јасмине Стаменковић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Република Србија, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, против тужених 1. Град Ниш, кога заступа Правобранилаштво Града Ниша, 2. Холдинг корпорација електронска индустрија акционарско друштво Ниш-у стечају, кога заступа Жељко Иветић, адвокат у ..., и 3. Апотекарска установа Ниш, по тужби за главно мешање, ради утврђења права својине, вредност предмета спора 5.500.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4276/24 од 30.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 29.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4276/24 од 30.01.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 4276/24 од 30.01.2025. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена је пресуда Привредног суда у Нишу П 185/23 од 30.05.2024. године и одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је изјавио тужилац. Ревизија је изјављена и потписана од стране АА-саветника.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 10/23-др. закон, у даљем тексту ЗПП) и одлучио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат, док је одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП прописано да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката.
Пословима заштите имовинских интереса и права Републике Србије пред домаћим судовима, пред страним судовима и арбитражама и пред Европским судом за људска права, бави се Државно правобранилаштво, као заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку, који орган је формиран Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/2014). Функцију Државног правобраниоца обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6). Послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и његови заменици (члан 23. став 1.), с тим што они могу поверити правобранилачком пуномоћнику и правобранилачком приправнику да предузму одређене радње пред судом, органом управе или другим другим надлежним органом. Правобранилачки помоћник може предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца (члан 30), на шта се у потпису ревизије позвао правобранилачки саветник.
Члан 11. став 4. Закона о правобранилаштву прописује да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступања од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као адвокат.
Следом реченог, како Закон о правобранилаштву изједначава правобраниоца са адвокатом, то значи да у име државе ревизију и друга ванредна правна средства може да изјави искључиво Државни правобранилац, односно његов заменик. Стога, како у поступку по ревизији уместо адвоката не може да поступа његов приправник, ни заменик Државног правобраниоца није могао да овласти правобранилачког саветника да изјави ревизију.
Према одредби члана 410. став 1. Закона неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће решењем првостепени суд без одржавања рочишта. Према одредби члана 413. Закона неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће Врховни суд решењем ако то у границама својих овлашћења (члан 410.) није учинио првостепени суд.
У конкретном случају изјављена ревизија је потписана од стране правобранилачког помоћника, саветника државног правобраниоца. Како је ревизија изјављена од стране лица које се не може изједаначити са адвокатом, иста је недозвољена према цитираним одредбама Закона о парничном поступку.
Зато је Врховни суд применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Татјана Миљуш с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
