Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slavke Babić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 11K.br. 1299/22 od 05.07.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 924/24 od 31.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slavke Babić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 11K.br. 1299/22 od 05.07.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 924/24 od 31.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 11K.br. 1299/22 od 05.07.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i izrečena mu je sudska opomena. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 924/24 od 31.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba punomoćnika privatnog tužioca BB – advokata Marka Mišića od 12.08.2024. godine i žalba branioca okrivljenog AA – advokata Slavke Babić od 15.09.2024. godine i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 11K.br. 1299/22 od 05.07.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Slavka Babić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti ili eventualno iste ukine i premet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nije krivično delo. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da je sud pogrešno utvrdio da je na strani okrivljenog postojao umišljaj za izvršenje krivičnog dela uvreda, jer su međusobni odnosi između okrivljenog i privatnog tužioca loši godinama zbog nerešenih imovinskih odnosa, da su u toku između istih stranaka parnični postupci pred nadležnim sudovima u Beogradu i da je, a imajući u vidu okolnosti koje su prethodile kritičnom događaju - košenje celog dvorišta i uvreda upućena okrivljenom od strane privatnog tužioca, te rasprave između okrivljenog i privatnog tužioca, prvostepeni sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni imao nameru omalovažavanja tužioca. Po stavu odbrane, reči koje je okrivljeni izgovorio predstavljaju „psovke“ izgovorene u raspravi dva lica u međusobno lošim odnosima, te da okrivljeni nije umišljajno omalovažavao ličnost niti doveo u sumnju druga svojstva ličnosti privatnog tužioca. U vezi sa iznetim branilac iznosi sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog, koji je tokom postupka ukazivao da nije imao nameru da privatnog tužioca uvredi.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za postojanje umišljaja i namere okrivljenog, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koju obrazlaže navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi, razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slavke Babić, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković