Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Александра Степановића и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Славке Бабић, поднетом против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду 11К.бр. 1299/22 од 05.07.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 бр. 924/24 од 31.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 02.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Славке Бабић, поднет против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду 11К.бр. 1299/22 од 05.07.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 бр. 924/24 од 31.01.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду 11К.бр. 1299/22 од 05.07.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ и изречена му је судска опомена. Одлучено је о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтеву оштећеног, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 бр. 924/24 од 31.01.2025. године одбијене су као неосноване жалба пуномоћника приватног тужиоца ББ – адвоката Марка Мишића од 12.08.2024. године и жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Славке Бабић од 15.09.2024. године и пресуда Трећег основног суда у Београду 11К.бр. 1299/22 од 05.07.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА – адвокат Славка Бабић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи кривичне одговорности или евентуално исте укине и премет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу и, на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер дело за које је окривљени правноснажно осуђен није кривично дело. Међутим, образлажући наведену повреду закона бранилац наводи да је суд погрешно утврдио да је на страни окривљеног постојао умишљај за извршење кривичног дела увреда, јер су међусобни односи између окривљеног и приватног тужиоца лоши годинама због нерешених имовинских односа, да су у току између истих странака парнични поступци пред надлежним судовима у Београду и да је, а имајући у виду околности које су претходиле критичном догађају - кошење целог дворишта и увреда упућена окривљеном од стране приватног тужиоца, те расправе између окривљеног и приватног тужиоца, првостепени суд погрешно утврдио да је окривљени имао намеру омаловажавања тужиоца. По ставу одбране, речи које је окривљени изговорио представљају „псовке“ изговорене у расправи два лица у међусобно лошим односима, те да окривљени није умишљајно омаловажавао личност нити довео у сумњу друга својства личности приватног тужиоца. У вези са изнетим бранилац износи сопствену оцену одбране окривљеног, који је током поступка указивао да није имао намеру да приватног тужиоца увреди.

На описани начин, иако се бранилац формално позива на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која је законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, исти полемише са чињеничним утврђењима суда везаним за постојање умишљаја и намере окривљеног, износећи истовремено сопствену оцену изведених доказа, сопствено виђење одлучних чињеница које из тих доказа произлазе, супротно чињеничним утврђењима и закључцима суда изнетим у побијаним пресудама, на који начин указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Поред изнетог, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева означава и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП коју образлаже наводима да је изрека пресуде противречна сама себи, разлози о чињеницама који су предмет доказивања су потпуно нејасни и у знатној мери противречни.

Међутим, чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, као и повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле, нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Славке Бабић, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић