Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 321/23 od 17.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog „Atlas Security“ d.o.o. Beograd i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke u odnosu na ovog tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev ovog tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „Atlas Security“ d.o.o. Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr.zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužioca na naknadu nematerijalne štete i visini traženih novčanih naknada za pretrpljeni strah, fizičke bolove i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, a koja šteta je posledica povređivanja tužioca od strane radnika tuženog „Atlas Security“ d.o.o. Beograd, koje pravno lice je bilo angažovano kao obezbeđenje festivala čiji je organizator tuženi „Beogradske kulturne mreže“ d.o.o. Beograd, sa stanovištem nižestepenih sudova da postoji solidarna odgovornost revidenta sa prvotuženim, s tim da se njegova odgovornost zasniva na odredbama člana 170. Zakona o obligacionim odnosima. Revident se nije pozvao da suprotne odluke sudova kojima bi dokazao navode da postoji neujednačena sudska praksa u pogledu primene materijalnog prava o njegovoj solidarnoj odgovornosti sa prvotuženim, a navodima revizije se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja da je tužiocu povrede naneo radnik revidenta, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.04.2019. godine i vrednost predmeta spora pobijanog dela je 670.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog „Atlas Security“ d.o.o. Beograd nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković