Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su blagovremeno podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pobijanom pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, jer tužilja nije dokazala da je ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer se u reviziji određeno ne ukazuje na različitu sudsku praksu, kao i potrebu za novim tumačenjem prava, a ukazivanjem u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava, bez zakonom izričito propisanih dodatnih, posebnih uslova pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju, ne može činiti reviziju tužilje izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP-a.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 16.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 300.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

U delu kojim je pravnosnažno odbijen predlog tužilje za određivanje privremene mere, revizija nije dozvoljena shodno odredbi člana 420. stav 1. ZPP, s obzirom na to da odluka o privremenoj meri ne predstavlja odluku – rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subićm,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković