Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP (posebna revizija).

Posebna revizija, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) je izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da nije ispunjen nijedan od uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada materijalne štete pričinjene tužiocu tako što mu je tužena isplaćivala platu u iznosu nižem od pripadajućeg, jer je tužilac u utuženom periodu radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i imao pravo na uvećanu platu u skladu sa odredbama čl. 18. članom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11, 101/11, 32/13), odnosno 11. važećeg istoimenog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 94/2016) i člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 14/03, 67/05, 105/05, 114/14). Pitanje isplate plate u skladu sa navedenim propisima dovoljno je razjašnjeno, a pravni stav o tome zauzet i izražen u brojnim odlukama ovog suda. Obrazloženje pobijane presude za odluku o osnovanosti tužbenog zahteva ne odstupa od odluka nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem primene niti novim tumačenjem prava. Osim toga, revident ukazuje na činjenična pitanja konkretnog spora što ne može biti predmet razmatranja u postupku po reviziji. Pri tom, revizijski sud nije ovlašćen, kako to proizlazi iz odredbe člana 395. ZPP koja se shodno primenjuje i u postupku po reviziji na osnovu člana 419. ZPP, da preinači drugostepenu presudu na štetu strane koja je jedina izjavila reviziju. Na osnovu izloženog, a kako nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novog tumačenja prava, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u takvim parnicama tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu o novčanom potraživanju u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković