Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизијa сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП (посебна ревизија).

Посебна ревизија, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) је изузетно правно средство које се може изјавити због погрешне примене материјалног права против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Испитујући дозвољеност ревизије, Врховни суд је нашао да није испуњен ниједан од услова за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.

Предмет тужбеног захтева о коме је одлучено правноснажном пресудом је накнада материјалне штете причињене тужиоцу тако што му је тужена исплаћивала плату у износу нижем од припадајућег, јер је тужилац у утуженом периоду радио у Служби за борбу против организованог криминала и имао право на увећану плату у складу са одредбама чл. 18. чланом Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС“, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11, 101/11, 32/13), односно 11. важећег истоименог закона („Службени гласник РС“, бр. 94/2016) и члана 2. Уредбе о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала („Службени гласник РС“, бр. 14/03, 67/05, 105/05, 114/14). Питање исплате плате у складу са наведеним прописима довољно је разјашњено, а правни став о томе заузет и изражен у бројним одлукама овог суда. Образложење побијане пресуде за одлуку о основаности тужбеног захтева не одступа од одлука нижестепених судова и ревизијског суда у тумачењу и примени материјалног права, тако да не постоји потреба за уједначавањем примене нити новим тумачењем права. Осим тога, ревидент указује на чињенична питања конкретног спора што не може бити предмет разматрања у поступку по ревизији. При том, ревизијски суд није овлашћен, како то произлази из одредбе члана 395. ЗПП која се сходно примењује и у поступку по ревизији на основу члана 419. ЗПП, да преиначи другостепену пресуду на штету стране која је једина изјавила ревизију. На основу изложеног, а како нема места одлучивању о изјављеној ревизији ни ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, односно новог тумачења права, одлучено је као у првом ставу изреке, применом члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

У парницама из радних односа, према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се у таквим парницама тужбени захтев односи на потраживање у новцу, као што је реч у овом случају, дозвољеност ревизије се оцењује на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП, којом је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијанег дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору о новчаном потраживању у коме вредност предмета спора очигледно не прелази имовински цензус за дозвољеност ревизије, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП, због чега је одлучено као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић