Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona koju numeriše kao povredu člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede branilac navodi da je drugostepenim rešenjem pogrešno zaključeno da okrivljeni nema pravo da pobija visinu troškova krivičnog postupka, posebno stoga što pravnosnažno rešenje kojim je obračunata naknada troškova krivičnog postupka i određena isplata od strane računovodstva Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Ljubici Biserovac, nije uredno dostavljeno okrivljenom i njegovom izabranom braniocu, već je dostavljeno samo tada već razrešenom braniocu po službenoj dužnosti, advokatu Ljubici Biserovac, pa okrivljeni i njegov branilac nisu imali priliku da pobijaju odluku o visini troškova krivičnog postupka, na koji način branilac suštinski ukazuje da je na ovaj način učinjena povreda zakona iz člana 465. stav 1. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je neopravdano prvostepenim pobijanim rešenjem dosuđena naknada braniocu po službenoj dužnosti na ime posete okrivljenom u dane 24.12.2024. godine i 03.01.2025. godine, te navodima u zahtevu dovodi u pitanje nužnost i neophodnost obavljenih poseta, kao i dosuđeni iznos braniocu po službenoj dužnosti na ime nagrade za sastav predloga za zaključenje sporazuma o priznanju krivice, koji je zaključen po predlogu izabranog branioca, a predlog za zaključenje sporazuma o priznanju krivice sastavljen od strane branioca po službenoj dužnosti je bio procesno irelevantan jer nije prihvaćen, a kojim svim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim rešenjima i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 465. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković