Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je registrovan kao privredni subjekat kod APR rešenjem od 25.11.2022. godine, a rad ugostiteljskog objekta u kome je tužilja radila započeo je 09.03.2023. godine. Tužilja je sa tuženim zaključila dva ugovora o radu na određeno vreme, 09.03.2025. godine za period od dva meseca i 09.05.2023. godine, za period od tri meseca, radi obavljanja poslova ..., u kojima nije naveden zakonski osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. Tužilja je 08.06.2023. godine otvorila bolovanje, tuženi joj je otkazao ugovor o radu 11.07.2023. godine, pa je po nalogu inspekcije rada to rešenje stavio van snage i prijavio tužilju na socijalno osiguranje na određeno vreme do 09.08.2023. godine.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje nižestepeni sudovi, u parnici pokrenutoj 02.08.2023. godine, na osnovu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu nalaze da je radni odnos tužilje 09.03.2025. godine zasnovan na neodređeno vreme, iz razloga što u ugovorima o radu nije naveden ni jedan od zakonskih osnova po kome se ovakav ugovor može zaključiti u skladu sa članom 37. Zakona o radu. Potreba za poslovima na kojima je tužilja angažovana je bila stalna, odnosno u konkretnom slučaju nije reč o povećanom obimu posla koji bi iziskivao angažman tužilje, pa je došlo do zloupotrebe ovog radnopravnog instituta od strane tuženog, kao poslodavca. Utvrđenu činjenicu da je tuženi tužilji prilikom razgovora za posao usmeno predočio da je tek počeo da radi nižestepeni sudovi ocenjuju kao irelevantnu, pošto je u pismeno zaključenom ugovoru o radu na određeno vreme morao biti naveden zakonski razlog zbog koga se svaki konkretan ugovor zaključuje. Pošto je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme 09.03.2023. godine, radni odnos joj nije mogao prestati protekom vremena za koje je zaključen ugovor o radu, pa je tuženi obavezan da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili postavljeni tužbeni zahtev za preobražaj radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme i naložili vraćanje tužilje na rad.

Odredbama člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), regulisani su slučajevi zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Po stavovima 1. i 2., ugovor o radu na određeno vreme može da se zasnuje zbog objektivnih razloga koji određuju potrebe poslodavca i po ovom osnovu radni odnos sa istim zaposlenim ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 4. predviđeno je pet slučajeva kada vreme za koje je zaključen ugovor o radu nije ograničeno periodom od 24 meseca. U stavu 6. predviđeno je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Po odredbama članova 32. stav 1. i 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, ugovor o radu na određeno vreme mora biti zaključen u pismenom obliku i ako je zaključen na određeno vreme mora da sadrži osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

Iz navedenih zakonskih odredbi nesumnjivo proizlazi da je zakonodavac imperativno regulisao uslove za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, te predvideo sankciju za slučaj da je ovakav ugovor zaključen suprotno tim odredbama. U konkretnom slučaju parnične stranke su zaključile u pismenom obliku dva ugovora o radu na određeno vreme, ali ni u jednom od njih nije naznačeno koji je zakonski osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, pa je pravilno odlučeno da je tužilja danom zaključenja prvog ugovora o radu 09.03.2025. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Imajući u vidu pravnu prirodu navedenih zakonskih normi, drugostepeni sud je pravilno ocenio i da je bez uticaja na drugačiju odluku utvrđena činjenica da je tužilji pre zaključenja ugovora usmeno predočeno zbog čega se zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Usmeno saopštenje poslodavca u predugovornoj fazi ne može zameniti bitan element ugovora, za koji u smislu članova 26. i 80. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima mora postojati saglasnost volja ugovarača u zakonom propisanoj formi.

Kao posledicu preobražaja radnopravnog statusa tužilje, sudovi su pravilno obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković