Tužena je u odgovoru na reviziju predložila da se ona odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana, i tužilja obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Predmet spora je zahtev tužilje za poništaj rešenja tužene od 19.11.2021. godine o izricanju mere opomene sa najavom otkaza ugovora o radu (član 179a stav 3. Zakona o radu) zbog povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu – odbijanja tužilje da postupi po rešenju tužene br. ... od 01.10.2021. godine, kojim je od 05.10.2021. godine upućena na rad u Kovid bolnicu u Kruševcu.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, koja bi trebalo razmotriti odlučivanjem o tužiljinoj posebnoj reviziji.

Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, u kojima je pobijano rešenje poslodavca o otkazu ugovora o radu u smislu člana 179. stav 3. tačke 1. i 8. Zakona o radu, odnosno izricanju neke od mera iz člana 179a navedenog zakona, zbog odbijanja zaposlenog u zdravstvenoj ustanovi da tokom proglašenog vanrednog stanja usled pandemije virusa Kovid 19 ili nakon njegovog prestanka, bude upućen u drugu zdravstvenu ustanovu u kojoj postoji deficit medicinskog osoblja.

Sudske odluke i zaključci najvišeg suda, na koje se revident poziva i koje su priložene uz reviziju kao potvrda potrebe da se o izjavljenoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse, po oceni Vrhovnog suda takvu potrebu ne opravdavaju.

Stanke nisu zaključile aneks ugovora o radu kojim su izvršile izmenu uslova rada iz ugovora o radu od 01.07.2011. godine i aneksa 1 tog ugovora od 30.04.2018. godine, da bi za dozvoljenost tužiljine posebne revizije bio relevantan zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 04.10.2010. godine o pravu zaposlenog koji ne prihvati aneks ugovora o radu da u radnom sporu povodom poništaja odluke o prestanku radnog odnosa (član 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu) osporava zakonitost ponuđenih izmenjenih uslova rada, odnosno zaključak utvrđen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.10.2021. godine o razlozima zbog kojih se može tražiti ništavost ugovora o radu i njegovih izmena, i nezastarivosti tužbe za utvrđenje ništavosti.

Isti značaj za dozvoljenost tužiljine posebne revizije radi ujednačavanja sudske prakse imaju i priložene odluke sudova opšte nadležnosti, odnosno sentenca iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije UO 494/2004 od 14.07.2005. godine. Označenom odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom delovi pojedinih odredbi Pojedinačnog kolektivnog ugovora poslodavca zaključenog u vreme važenja Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 70/01 i 73/01), koji je prestao da važi u toku postupka pred Ustavnim sudom, zbog čega je ocena zakonitosti osporenih odredbi kolektivnog ugovora vršena u odnosu na Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05), važeći u vreme odlučivanja Ustavnog suda. Prema odredbama tog zakona (član 171.) izmene ugovorenih uslova rada mogu se vršiti samo aneksom ugovora zaključenim između poslodavca i zaposlenog, a ne rešenjem direktora. Mogućnost da zaposleni bude privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora u smislu člana 172. Zakona o radu, propisana je novelama tog zakona – Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/14), dodavanjem člana 172a kojim je takva mogućnost propisana ako postoji potreba da se određeni posao izvrši bez odlaganja, a premeštaj zaposlenog na druge odgovarajuće poslove vremenski ograničen na 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.

O tužiljinoj posebnoj reviziji nije potrebno odlučivati ni radi novog tumačenja prava.

Izmena ugovora o radu uređena je odredbama članova 171. – 174. Zakona o radu, i po pravilu se vrši zaključenjem aneksa ugovora o radu, čiju zakonitost zaposleni može osporavati pred nadležnim sudom i nakon njegovog potpisivanja, odnosno u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. tog Zakona – odbijanja ponude aneksa ugovora u ostavljenom roku ili nepotpisivanjem aneksa u roku iz člana 172. stav 1. navedenog Zakona.

U ovom slučaju, izmena ugovorenih uslova rada nije izvršena zaključenjem aneksa ugovora o radu. Tužilja je privremeno premeštena na druge odgovarajuće poslove u drugoj zdravstvenoj ustanovi, rešenjem direktora tužene donetim na osnovu člana 172a u vezi člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. To rešenje je, saglasno članu 193. stav 1. navedenog Zakona, sačinjeno u pisanom obliku i sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Protiv tog rešenja tužilja nije pokrenula radni spor u prekluzivnom roku iz člana 195. stav 2. Zakona o radu. Na to rešenje se po analogiji ne može primeniti član 172. stav 3. Zakona o radu, i u postupku za poništaj rešenja o izricanju disciplinske mere iz člana 179a tačka 3. tog Zakona utvrđivati ništavost rešenja o premeštaju, iz razloga zbog kojih je tužilja odbila da radi u drugoj zdravstvenoj ustanovi i drugom mestu rada.

Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U radnom sporu koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa revizija nije dozvoljena, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja o izricanju disciplinske mere, na osnovu kog tužiljin radni odnos nije prestao, zbog čega je njena revizija nedozvoljena s obzirom na prirodu – karakter spora.

Stoga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužene za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković