.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 466/2026
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva zdravlja, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2951/25 od 23.12.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2951/25 od 23.12.2025. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj, u stavu prvom izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2951/25 od 23.12.2025. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 193/2025 od 17.10.2025. godine, obavezana je tužena da tužilji na ime duga po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I 2561/16 od 28.09.2016. godine, i zaključku javnog izvršitelja Stanka Filipovića II 509/2016 od 16.03.2019. godine, isplati za period od juna 2012. do septembra 2013. godine, pojedinačne iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate, kao što je navedeno u ovom stavu izreke, kao i iznos od 7.833,00 dinara na ime troškova izvršenja odmerenih od strane suda sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati zakonsku zateznu kamatu, troškove izvršenja koji su joj dosuđeni stavom prvim izreke presude počev od 17.10.2025. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.232,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2951/25 od 23.12.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kome je odlučeno o potraživanju koje tužilja ima po osnovu rešenja Osnovnog suda u Vranju II 2561/16 od 28.09.2016. godine i zaključku javnog izvršitelja II 509/16 od 16.03.2019. godine, u delu kojim su dosuđeni troškovi izvršnog postupka odmereni od strane suda u iznosu od 7.833,00 dinara, kao i odluka o troškovima postupka sadržana u trećem stavu izreke iste presude. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u kome je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene troškove izvršenja pred sudom, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da joj na dosuđeni iznos troškova izvršenja isplati zakonsku zateznu kamatu, i to na iznos od 7.833,00 dinara počev od dana izvršnosti prvostepene presude pa do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu prvom izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju, tužilja ima nenaplaćeno novčano potraživanje prema Zdravstvenom centru Vranje čiji je osnivač Republika Srbija, a koje nije naplaćeno u izvršnom postupku imajući u vidu da je izvršni dužnik u neprekidnoj blokadi duži vremenski period. Pošto su sve pokretne i nepokretne stvari koje koriste zdravstvene ustanove, pa i Zdravstveni centar u Vranju, u javnoj svojini Republike Srbije, a Zdravstveni centar nema udela u imovini drugih društava, pri čemu se pokloni i donacije uplaćuju samo na račune koji su zaštićeni i ne mogu biti predmet izvršenja, sledi da tužinja nije u mogućnosti da svoje potraživanje naplati u izvršnom postupku protiv Zdravstvenog centra u Vranju, zbog njegove trajne nesposobnosti za plaćanje, što znači da postoje materijalno-pravni uslovi za otvaranje stečajnog postupka. Međutim, pošto se na osnovu odredbe člana 14. stav 1. Zakona o stečaju, stečajni postupak ne sprovodi protiv zdravstvene ustanove koja se pretežno finansira kroz ustupljene javne prihode iz republičkog budžeta, što je ovde slučaj, sledi da je tužena solidarno odgovorna za dugove Zdravstvenog centra u Vranju, kao njegov osnivač, u smislu odredbe člana 14. stav 3. Zakona o stečaju. Shodno tome, u ovom slučaju nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.03.2025. godine, a vrednost predmeta spora je 17.902,88 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Sa napred navednih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
