.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 466/2026
11.03.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Станојковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства здравља, чији је законски заступник Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2951/25 од 23.12.2025. године, у седници одржаној 11.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2951/25 од 23.12.2025. године, као о изузетно дозвољеној, у ставу првом изреке.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2951/25 од 23.12.2025. године, у ставу првом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П1 193/2025 од 17.10.2025. године, обавезана је тужена да тужиљи на име дуга по решењу о извршењу Основног суда у Врању И 2561/16 од 28.09.2016. године, и закључку јавног извршитеља Станка Филиповића ИИ 509/2016 од 16.03.2019. године, исплати за период од јуна 2012. до септембра 2013. године, појединачне износе наведене у изреци са законском затезном каматом од доспелости до коначне исплате, као што је наведено у овом ставу изреке, као и износ од 7.833,00 динара на име трошкова извршења одмерених од стране суда са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбијен је део тужбеног захтева тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужена да јој исплати законску затезну камату, трошкове извршења који су јој досуђени ставом првим изреке пресуде почев од 17.10.2025. године па до коначне исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 45.232,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до коначне исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2951/25 од 23.12.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке у делу у коме је одлучено о потраживању које тужиља има по основу решења Основног суда у Врању ИИ 2561/16 од 28.09.2016. године и закључку јавног извршитеља ИИ 509/16 од 16.03.2019. године, у делу којим су досуђени трошкови извршног поступка одмерени од стране суда у износу од 7.833,00 динара, као и одлука о трошковима поступка садржана у трећем ставу изреке исте пресуде. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке у коме је одлучено о законској затезној камати на досуђене трошкове извршења пред судом, тако што је одбијен, као неоснован, тужбени захтев тужиље да се тужена обавеже да јој на досуђени износ трошкова извршења исплати законску затезну камату, и то на износ од 7.833,00 динара почев од дана извршности првостепене пресуде па до коначне исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у ставу првом изреке, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. ЗПП. У конкретном случају, тужиља има ненаплаћено новчано потраживање према Здравственом центру Врање чији је оснивач Република Србија, а које није наплаћено у извршном поступку имајући у виду да је извршни дужник у непрекидној блокади дужи временски период. Пошто су све покретне и непокретне ствари које користе здравствене установе, па и Здравствени центар у Врању, у јавној својини Републике Србије, а Здравствени центар нема удела у имовини других друштава, при чему се поклони и донације уплаћују само на рачуне који су заштићени и не могу бити предмет извршења, следи да тужиња није у могућности да своје потраживање наплати у извршном поступку против Здравственог центра у Врању, због његове трајне неспособности за плаћање, што значи да постоје материјално-правни услови за отварање стечајног поступка. Међутим, пошто се на основу одредбе члана 14. став 1. Закона о стечају, стечајни поступак не спроводи против здравствене установе која се претежно финансира кроз уступљене јавне приходе из републичког буџета, што је овде случај, следи да је тужена солидарно одговорна за дугове Здравственог центра у Врању, као његов оснивач, у смислу одредбе члана 14. став 3. Закона о стечају. Сходно томе, у овом случају није потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, и оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У споровима ради исплате новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 26.03.2025. године, а вредност предмета спора је 17.902,88 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена.
Са напред наведних разлога, на основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
