U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bobinac Nikole, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobinac Nikole – advokata Tomašev Branislava, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 39/23 od 18.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 628/24 od 20.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2026. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobinac Nikole – advokata Tomašev Branislava, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 39/23 od 18.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 628/24 od 20.01.2026. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 39/23 od 18.04.2024. godine okrivljeni Bobinac Nikola oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Na osnovu člana 246. stav 8. ZKP od okrivljenog je oduzeta opojna droga, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu i Višem sudu u Zrenjaninu naknadi troškove postupka čija će visina biti utvrđena naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 628/24 od 20.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Bobinac Nikole i presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 39/23 od 18.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bobinac Nikole – advokat Tomašev Branislav zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Stavljeni su i predlozi u smislu člana 488. stav 1, 2. i 3. ZKP.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i, kao nezakonite dokaze označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 13.02.2023. godine, obzirom da je postupljeno suprotno članu 156. stav 7. i članu 156. stav 1.ZKP, jer dva punoletna svedoka nisu prisustvovali dokaznoj radnji pretresanja i držaocu stana nije predata naredba o pretresanju, niti mu je predočeno pravo da angažuje advokata, ali i sve ostale dokaze proistekle iz istog kao „plodove otrovnog drveta“ (tri potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 13.02.2023. godin, zapisnik o uviđaju mesta događaja i zapisnik o fizičko-hemijskom veštačenju od 14.02.2023. godine). Kao nezakonite dokaze branilac označava i iskaze svedoka date na glavnom pretresu, obzirom da nijedan svedok nije položio zakletvu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koju u istom detaljnije i obrazlaže.

Pored iznetog, branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje budući da su sve odlučne činjenice pogrešno utvrđene, da nijedan izvedeni dokaz nije potvrdio navode optužnice, a pre svega vezano za činjenicu da li je opojna droga koja je pronađena bila namenjena prodaji. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu iskaza policijskih službenika, te navodi da, u konkretnom slučaju, nije izveden nijedan dokaz koji bi nesumnjivo upućivao na to da je okrivljeni držao opojnu drogu radi prodaje, da okrivljeni nije zatečen u prodaji opojne droge i da nije utvrđeno postojanje lica koja su kupila opojnu drogu od njega, da nije utvrđeno postojanje bilo kakve komunikacije između okrivljenog i trećih lica – potencijalnih kupaca, nije utvrđeno postojanje pisane liste trećih lica - potencijalnih kupaca, nije utvrđeno postojanje knjižice sa popisom onih kojima je opojna droga prodata, kao i da okrivljeni nije ranije osuđivan. Takođe, branilac polemiše i sa pojmom „manja količina“, odnosno šta to u konkretnom slučaju znači, obrazlažući količinu pronađene opojne droge, koju dovodi u vezu sa materijalnim prilikama okrivljenog, dnevnim potrebama okrivljenog za opojnom drogom, budući da je toksikomanski zavisnik i iznoseći sopstvene činjenične zaključke vezane za posedovanje vagice, drobilice i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama iznosi i svoj stav da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 460. ZKP navodima da je drugostepeni sud propustio da pravno polemiše sa navodima izjavljene žalbe.

Međutim, povrede zakona iz člana 440, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 460. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković