У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Милене Рашић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Бобинац Николе, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Бобинац Николе – адвоката Томашев Бранислава, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К. 39/23 од 18.04.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 628/24 од 20.01.2026. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2026. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бобинац Николе – адвоката Томашев Бранислава, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К. 39/23 од 18.04.2024. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 628/24 од 20.01.2026. године, у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Зрењанину 3К. 39/23 од 18.04.2024. године окривљени Бобинац Никола оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 3 године. На основу члана 246. став 8. ЗКП од окривљеног је одузета опојна дрога, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде. Истом пресудом окривљени је обавезан на плаћање судског паушала у износу од 5.000,00 динара, као и да Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину и Вишем суду у Зрењанину накнади трошкове поступка чија ће висина бити утврђена накнадно посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 628/24 од 20.01.2026. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Зрењанину и браниоца окривљеног Бобинац Николе и пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К. 39/23 од 18.04.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Бобинац Николе – адвокат Томашев Бранислав због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11), члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 485. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, преиначи пресуду Апелационог суда у Новом Саду и окривљеног ослободи од оптужбе или побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Стављени су и предлози у смислу члана 488. став 1, 2. и 3. ЗКП.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и, као незаконите доказе означава записник о претресању стана и других просторија од 13.02.2023. године, обзиром да је поступљено супротно члану 156. став 7. и члану 156. став 1.ЗКП, јер два пунолетна сведока нису присуствовали доказној радњи претресања и држаоцу стана није предата наредба о претресању, нити му је предочено право да ангажује адвоката, али и све остале доказе проистекле из истог као „плодове отровног дрвета“ (три потврде о привремено одузетим предметима од 13.02.2023. годин, записник о увиђају места догађаја и записник о физичко-хемијском вештачењу од 14.02.2023. године). Као незаконите доказе бранилац означава и исказе сведока дате на главном претресу, обзиром да ниједан сведок није положио заклетву.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

На наведену повреду закона, одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, у образложењу пресуде на страни 3, став један и два, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и поступку пред апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева означава повреду закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, коју у истом детаљније и образлаже.

Поред изнетог, бранилац у поднетом захтеву указује на повреду закона из члана 440. ЗКП, наводима да је погрешно утврђено чињенично стање будући да су све одлучне чињенице погрешно утврђене, да ниједан изведени доказ није потврдио наводе оптужнице, а пре свега везано за чињеницу да ли је опојна дрога која је пронађена била намењена продаји. У вези са изнетим, бранилац износи сопствену оцену исказа полицијских службеника, те наводи да, у конкретном случају, није изведен ниједан доказ који би несумњиво упућивао на то да је окривљени држао опојну дрогу ради продаје, да окривљени није затечен у продаји опојне дроге и да није утврђено постојање лица која су купила опојну дрогу од њега, да није утврђено постојање било какве комуникације између окривљеног и трећих лица – потенцијалних купаца, није утврђено постојање писане листе трећих лица - потенцијалних купаца, није утврђено постојање књижице са пописом оних којима је опојна дрога продата, као и да окривљени није раније осуђиван. Такође, бранилац полемише и са појмом „мања количина“, односно шта то у конкретном случају значи, образлажући количину пронађене опојне дроге, коју доводи у везу са материјалним приликама окривљеног, дневним потребама окривљеног за опојном дрогом, будући да је токсикомански зависник и износећи сопствене чињеничне закључке везане за поседовање вагице, дробилице и на својим чињеничним закључцима другачијим од оних утврђених у побијаним пресудама износи и свој став да се у радњама окривљеног стичу елементи кривичног дела из члана 246а став 1. КЗ.

Такође, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује и на повреду закона из члана 460. ЗКП наводима да је другостепени суд пропустио да правно полемише са наводима изјављене жалбе.

Међутим, повреде закона из члана 440, члана 438. став 1. тачка 11) и члана 460. ЗКП не представљају законом дозвољене разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни суд захтев, у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић