Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Naknadu troškova je opredeljeno tražila.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Nižestepenim presudama pravnosnažno je poništena Odluka o usvajanju odluke o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „Art Petrol“ doo, koja je doneta dana 24.11.2021. godine, na vanrednoj sednici skupštine društva „Art Petrol“ doo Beograd. Prema obrazloženju nižestepenih sudova, predmetnom Odlukom skupštine tuženog društva, umanjena su prava tužilji kao članu društva (predviđeno je da na ime naknade za isključenje iz društva članu pripada naknada u visini vrednosti unetog uloga, umesto u vrednosti visine likvidacionog ostatka), pa budući da tužilja nije dala saglasnost u skladu sa odredbom člana 142. Zakona o privrednim društvima, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 376. istog zakona poništili predmetnu odluku skupštine društva.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava koje se odnosi na umanjenje prava člana društva i obavezne saglasnosti tog člana društva na odluku skupštine društva, sama po sebi ne predstavlja razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja utvrdili da su spornom Odlukom skupštine izmenjena pravila o isključenju člana društva, te da bi tužilja prema sadržini izmenjene Odluke, ostvarila znatno niži naknadu za svoj udeo od ranijeg normativnog uređenja. Na taj način su se prema oceni nižestepenih sudova stekli uslovi za poništaj predmetne Odluke, pa revizijskim navodima kojima se ukazuje na razlikovanje pojma „umanjenje prava člana društva“ i „umanjenje prava isključenog člana“, ne ispunjavaju se uslovi za novo tumačenje prava. Takođe, posebnom revizijom se ne može osporavati činjenično utvrđenje u pogledu vrednosti likvidacionog ostatka i primenjenih parametara za njegovo određivanje, zbog čega Vrhovni sud ove navode nije posebno cenio.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 01.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Revizijski sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da troškovi nastali u vezi sa odgovorom na reviziju nisu neophodni za odlučivanje o reviziji u smislu odredbe člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković