Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију. Накнаду трошкова је опредељено тражила.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23–др. закон), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Нижестепеним пресудама правноснажно је поништена Одлука о усвајању одлуке о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу „Арт Петрол“ доо, која је донета дана 24.11.2021. године, на ванредној седници скупштине друштва „Арт Петрол“ доо Београд. Према образложењу нижестепених судова, предметном Одлуком скупштине туженог друштва, умањена су права тужиљи као члану друштва (предвиђено је да на име накнаде за искључење из друштва члану припада накнада у висини вредности унетог улога, уместо у вредности висине ликвидационог остатка), па будући да тужиља није дала сагласност у складу са одредбом члана 142. Закона о привредним друштвима, нижестепени судови су применом одредбе члана 376. истог закона поништили предметну одлуку скупштине друштва.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Погрешна примена материјалног права које се односи на умањење права члана друштва и обавезне сагласности тог члана друштва на одлуку скупштине друштва, сама по себи не представља разлог за изузетну дозвољеност ревизије. Нижестепени судови су приликом одлучивања утврдили да су спорном Одлуком скупштине измењена правила о искључењу члана друштва, те да би тужиља према садржини измењене Одлуке, остварила знатно нижи накнаду за свој удео од ранијег нормативног уређења. На тај начин су се према оцени нижестепених судова стекли услови за поништај предметне Одлуке, па ревизијским наводима којима се указује на разликовање појма „умањење права члана друштва“ и „умањење права искљученог члана“, не испуњавају се услови за ново тумачење права. Такође, посебном ревизијом се не може оспоравати чињенично утврђење у погледу вредности ликвидационог остатка и примењених параметара за његово одређивање, због чега Врховни суд ове наводе није посебно ценио.

Зато је Врховни суд применом одредбе члана 404. став 2. донео одлуку као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије туженог на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Тужилац је против туженог поднео тужбу дана 01.12.2021. године. Вредност предмета спора износи 10.000,00 динара.

Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да у поступку о привредним споровима, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. наведеног закона прописано је да у споровима мале вредности, против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.

У конкретном случају ради се о привредном спору мале вредности из одредбе члана 487. Закона о парничном поступку, из ког разлога ревизија сходно одредби члана 479. став 6. истог закона није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Ревизијски суд је одбио захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка, имајући у виду да трошкови настали у вези са одговором на ревизију нису неопходни за одлучивање о ревизији у смислу одредбе члана 163. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић