Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br. 1304/25 od 20.08.2025. godine javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 338. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanim rešenjem u delu u kome je obustavljen krivični postupak povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) nije obavesto Vrhovnog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnog rešenja protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pravnosnažnog drugostepenog rešenja učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP, jer su razlozi pobijanog pravnosnažnog rešenja protivrečni izreci, nejasni su i u znatnoj meri protivrečni.

Prema odredbi člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP, ispitujući optužnicu veće će odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja, ako ustanovi da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br. 1304/25 od 20.08.2025. godine na osnovu člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da nema mesta optužbi za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u sticaju sa krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je prema okrivljenom AA za navedena krivična dela obustavio krivični postupak.

Obrazlažući ovako donetu odluku da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, sud u obrazloženju rešenja navodi da „ovakvi činjenični navodi optužbe ne proizlaze iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage“, kao i da „navedena situacija i reči koje tom prilikom okrivljeni izgovara, po mišljenju ovog veća, ne mogu predstavljati radnju izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, niti ometanje službenog lica iz razloga što napad treba shvatiti u fizičkom smislu, napad mora biti više od obične uvrede i mora biti takve prirode da obuhvata radnje koje su fizički neposredno upravljene na telo službenog lica i koje po sebi predstavljaju primenu sile ili pretnje, ...“. Iz ovako datih razloga drugostepenog suda nejasno je da li u radnjama okrivljenog nisu ostvarena obeležja krivičnog dela koje je predmet optužbe, ili je postupak obustavljen jer nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni izvršio dela koja su predmet optužbe.

S obzirom da je sud obustavio krivični postupak iz razloga propisanih članom 338. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno jer nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni izvršio krivična dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u sticaju sa krivičnim delom iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a dalje naveo da „činjenični navodi optužbe ne proizilaze iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage“ i da „navedena situacija i reči koje tom prilikom okrivljen izgovara po mišljenju ovog veća ne mogu predstavljati radnje izvršenja krivičnog dela...“, drugostepeni sud je razloge pobijanog rešenja učinio nejasnim i u znatnoj meri protivrečenim, ostavljajući dilemu da li delo koje je predmet optužbe nije krivično delo ili nije dokazano postojanje opravdane sumnje da ga je okrivljeni izvršio, što čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP, utvdio da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br. 1304/25 od 20.08.2025. godine, u delu u kome je obustavljen krivični postupak, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković