Против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр. 1304/25 од 20.08.2025. године јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку и члана 338. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости и утврди да је побијаним решењем у делу у коме је обустављен кривични поступак повређен закон у корист окривљеног.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног, па је одржао седницу већа о којој у смислу члана члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку (ЗКП) није обавесто Врховног јавног тужиоца и браниоце окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа не би било од значаја за доношење одлуке, те је након разматрања списа предмета и правноснажног решења против којег је захтев за заштиту законитости поднет, а по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву указује да је доношењем правноснажног другостепеног решења учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП у вези члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП, јер су разлози побијаног правноснажног решења противречни изреци, нејасни су и у знатној мери противречни.

Према одредби члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП, испитујући оптужницу веће ће одлучити решењем да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља, ако установи да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе.

Из списа предмета утврђује се да је решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр. 1304/25 од 20.08.2025. године на основу члана 338. став 1. тачка 3) ЗКП утврдио да нема места оптужби за кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру у стицају са кривичним делом напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, па је према окривљеном АА за наведена кривична дела обуставио кривични поступак.

Образлажући овако донету одлуку да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе, суд у образложењу решења наводи да „овакви чињенични наводи оптужбе не произлазе из доказа који су прикупљени у току истраге“, као и да „наведена ситуација и речи које том приликом окривљени изговара, по мишљењу овог већа, не могу представљати радњу извршења кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, нити ометање службеног лица из разлога што напад треба схватити у физичком смислу, напад мора бити више од обичне увреде и мора бити такве природе да обухвата радње које су физички непосредно управљене на тело службеног лица и које по себи представљају примену силе или претње, ...“. Из овако датих разлога другостепеног суда нејасно је да ли у радњама окривљеног нису остварена обележја кривичног дела које је предмет оптужбе, или је поступак обустављен јер нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени извршио дела која су предмет оптужбе.

С обзиром да је суд обуставио кривични поступак из разлога прописаних чланом 338. став 1. тачка 3) ЗКП, односно јер нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени извршио кривична дела из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру у стицају са кривичним делом из члана 323. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, а даље навео да „чињенични наводи оптужбе не произилазе из доказа који су прикупљени у току истраге“ и да „наведена ситуација и речи које том приликом окривљен изговара по мишљењу овог већа не могу представљати радње извршења кривичног дела...“, другостепени суд је разлоге побијаног решења учинио нејасним и у знатној мери противреченим, остављајући дилему да ли дело које је предмет оптужбе није кривично дело или није доказано постојање оправдане сумње да га је окривљени извршио, што чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и члана 493. ЗКП, утвдио да је побијаним правноснажним решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр. 1304/25 од 20.08.2025. године, у делу у коме је обустављен кривични поступак, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Јасмина Васовић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић