U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., ..., čiji je punomoćnik Tatjana Mirković, advokat u ... i po protivtužbi BB protiv AA, radi izmene odluke o načinu održavanja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 681/16 od 14.09.2016. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 681/16 od 14.09.2016. godine tako što se odbija žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 1962/15 od 21.03.2016. godine u drugom i trećem stavu izreke kojim je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog BB, pa se u potpunosti prekida održavanje ličnih odnosa mldb. VV sa majkom AA počev od 21.03.2016. godine čime se menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 3621/10 od 11.10.2010. godine u stavu drugom izreke koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa mldb. VV sa majkom AA.

ODBACUJE SE revizija tuženog kao nedozvoljena u delu koji se odnosi na privremenu meru.

Tuženom se ne dosuđuju troškovi postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 1962/15 od 21.03.2016. godine, je prvim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje AA iz ... kojim je tražila da se uredi način održavanja ličnih odnosa mldb. VV sa majkom, tako što bi se viđale svaki drugi petak posle škole od 14,00 do 15,00 časova u prostorijama Centra za socijalni rad u ..., Odeljenje ..., u prisustvu stručnog radnika centra, a bez prisustva oca mldb. deteta BB kao neosnovan. Drugim stavom izreke je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog, pa se u potpunosti prekida održavanje ličnih odnosa mldb. VV sa majkom AA počev od 23.01.2016. godine. Trećim stavom izreke je konstatovano da se ovom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogadu P2 2621/10 od 11.10.2010. godine u drugom stavu izreke koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa mldb. VV sa majkom AA. Stavovima četiri, pet i šest je određena privremena mera, i njeno trajanje. Sedmim stavom izreke je odbijen predlog tužilje kojim je tražila određivanje privremene mere i osmim stavom izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 681/16 od 14.09.2016. godine, je delimično odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 1962/15 od 21.03.2016. godine u stavu prvom i sedmom izreke. Drugim stavom izreke je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u osmom stavu izreke prvostepene presude. Trećim stavom izreke je preinačena presuda prvostepenog suda u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, tako što se odbija kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog BB kojim je tražio da se u potpunosti prekine održavanje ličnih odnosa maloletne VV sa majkom AA počev od 21.03.2016. godine na koji način bi se promenila presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 3621/10 od 11.10.2010. godine u drugom stavu izreke koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa majkom AA, kao i zahtev za određivanje privremene mere kojom bi se prekinulo u potpunosti održavanje ličnih odnosa maloletne VV sa majkom AA počev od 21.03.2016. godine kao dana određivanja privremene mere, pa ubuduće, a koja privremena mera bi ostala na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka.

Protiv prvnosnažne presude apelacionog suda, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je prethodna presuda bila ukinuta 12.08.2015. godine, pa je našao da je revizija tuženog delimično osnovana, a da delimično nije dozvoljena.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju povredu Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka navodno učinjene pred drugostepenim sudom u reviziji se ne iznosi konkretno o kojoj se bitnoj povredi postupka radi.

Prema utvrđenim činjenicama mldb. VV je rođena ... godine u .... Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 11.10.2010. godne mldb. VV je poverena ocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena je obavezana da doprinosi dečijem izdržavanju i određen je način viđenja mld. VV sa majkom. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu broj P 1194/09 od 21.10.2009. godine je određena mera zaštita od nasilja u porodici i zabranjeno je BB da na bilo koji način dalje uznemirava AA. Presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 367/10 od 13.05.2010. godine u ovom delu. Mldb. VV je 13.08.2012. godine pregledana na Institutu za … na Klinici za …, gde joj je postavljena dijagnoza ... (...). Psihijatar je konstatovao da je mldb. devojčica uzrasta od ... godina na pregled došla sa ocem koji je tom prilikom rekao da je pregled deteta preporučen od strane škole, s obzirom na to da su primetili promene u ponašanju deteta nakon susreta sa majkom. Na psihijatrijskom pregledu je zaključeno da je devojčica pokazala strah u vezi situacije viđenja sa majkom, posebno strepnju vezanu za moguća nepredviđena i neželjena događanja tokom susreta. Gradski centar za socijalni rad u ..., Odeljenje ... je u nalazu i mišljenju od 06.07.2012. godine zaključio da se od 08.05.2009. godine odvijalo kontrolisano viđanje mldb. VV sa majkom u prisustvu oca i stručnog radnika, s tim što su se lični odnosi u početku odvijala svakog petka u mesecu, a od oktobra meseca 2010. godine se odvijaju svakog drugog petka u mesecu, da su se ponašanja mld. VV tokom ovih kontakata neznatno, periodično menjala, ali suštinski protekle tri godine nije došlo do uspostavljanja odnosa između majke i ćerke. Maloletna VV na svakom kontaktu okreće leđa majci, ne odgovara na njena pitanja, zatvara uši kako je ne bi čula, povremeno plače, ljuti se, udara nogom u zid ili nameštaj, udara rukom o sedište i traži od oca da prekine kontakt. Iz nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u …, Odeljenja … od 13.02.2013. godine je utvrđeno da je stručni tim centra zaključio da je u najboljem interesu mldb. VV da se njeni kontakti sa majkom za sada u potpunosti prekinu, a da se majka pismenim putem obraća detetu, jednom mesečno, da joj piše o sebi, da joj šalje fotografije i druge prigodne materijale, svoj broj telefona, adresu i sve informacije od značaja kako bi devojčica kada poželi mogla da uspostavi kontakt sa njom. Otac bi imao obavezu da mldb. VV pokaže šta je dobila, da to otvori i da joj ostavi na dostupno mesto da bi mldb. VV mogla sama da to pogleda kada želi. Sa mldb. VV je više puta obavljen razgovor u vezi sa eventialnim viđanjem sa majkom u Centru za socijalni rad uz prisustvo stručnog radnika, a bez prisustva oca, ali je mldb. VV takvu mogućnost odbijala navodeći da je „ovo za nju mučenje“, kako se plaši i ne želi da viđa majku. Od strane stručnog tima centra je procenjeno da je otpor mldb. deteta prema majci indukovan očevim stavom, ali i činjenicom da je majka nestala iz detetovog života na veoma dug period (tri godine), a da nije nikada ponudila bilo kakvo objašnjenje svog postupka. Na osnovu izveštaja istog centra od 21.12.2015. godine utvrđeno je da je došlo do minimalnog pomaka u kontaktu mldb. VV sa majkom, ali da se ne može reći da je došlo do uspostavljanja kontakta deteta sa majkom.

Mldb. VV je 22.01.2016. godine dala izjavu u prostorijama Centra za socijalni rad – Odeljenje ... u prisustvu postupajuće sudije, sudija porotnika i psihologa centra i izričito izjavila da ne želi da viđa „dotičnu gospođu“ (misli na majku), te da se njeno mišljenje u tom pogledu neće promeniti. Centar je 19.02.2016. godine procenio da su kontakti mldb. VV sa majkom u kontrolisanim uslovima necelishodni, a činjenica da se dete oseća primoranim da „izdržava nešto što ne želi već veoma dugo“ nosi sa sobom rizik vezan za razvoj ličnosti deteta i to pre svega na planu emocija i ponašanja, da nije moguće pronaći model viđenja kojim bi detetu bio prihvatljiv, te da je obzirom na uzrast, odnosno razvojnu fazu, dalji pritisak na dete insistiranje da radi nešto protivno njenim željama procenjen kao kontraproduktivan i nesvrsishodan u odnosu na cilj koji je postavljen, te da je zaključak da je u najboljem interesudu mldb. VV da se njeno viđenje sa majkom u potpunosti prekine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je na osnovu člana 6. stav 1, člana 61. stav 2. i 266. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije i odredbi članova 2, 3. i 9. Konvencije o pravima deteta odlučio da se u potpunosti prekine održavanje ličnih odnosa mldb. VV sa majkom počev od 21.03.2016. godine, pa je utoliko izmenjena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 3621/10 od 11.10.2010. godine u delu koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa. U obrazloženju je naveo da je cenio mišljenje i nalaz Centra za socijalni rad, Odeljenje ... od 19.02.2016. godine, da je cenio ono što je mldb. VV izjavila u neposrednom kontaktu sa sudskim većem, pa je zaključio da se mldb. VV i pored svih pokušaja da u periodu od sedam godina u prisustvu stručnih radnika Centra za socijalni rad i oca deteta međusobnim susretima između nje i majke, nalazi u očiglednom grču jer ovi pokušaji dugo traju, koji su kod nje učvrstili stav da ona ne želi da viđa majku koju oslovljava rečima „ona“ ili „gospođa“ i odbija svaki kontakt sa majkom, da je potrebno da se obezbedi psihička stabilnost i normalan život mldb. VV bez straha i strepnje da će njena sigurnost, bezbednost i zdravstveno stanje biti ugroženi na bilo koji način. Cenio je da otpor koji mldb. oseća prema majci se manifestuje i time što i pre i nakon kontakta sa njom ima psihosomatske tegobe, odnosno oseća mučninu, glavobolju i vrtoglavicu, a primetne su reakcije u vidu motorne uznemirenosti i odsustva. Mldb. VV se oseća da je „primorana“ da se viđa sa majkom što negativno utiče na njen psihofizički razvoj, jer se nalazi u periodu adolescencije kada ima specifične potrebe i reakcije na planu emocija i ponašanja.

Drugostepeni sud je zauzeo drugačije pravno shvatanje zato što ne postoji zloupotreba roditeljskog prava ili grubog zanemarivanja dužnosti na strani majke, odnosno što nisu utvrđene činjenice koje bi upućivale na primenu člana 81. Porodičnog zakona. Cenio je da tužilja redovno viđa dete po modelu utvrđenom sudskom odlukom, da preduzima sve u cilju zbližavanja sa detetom i stvaranja toplog odnosa i da je zbog toga ne treba lišiti onog dela roditeljskog prava koji se odnosi na održavanje kontakta sa detetom, jer na strani tužilje nema zanemarivanja roditeljske dužnosti niti nesavesnog postupanja. Ocenio je da je u interesu mldb. VV da ima kontakte sa majkom pa je zaključio da je održavanje i dalje njihovih kontakata aktivnim u interesu i mldb.deteta i roditelja, a u cilju razvijanja osećanja ljubavi i pažnje između njih.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Naime, u konkretnom slučaju ne radi se o lišenju roditeljskog prava, niti je prvostepeni sud odlučivao o roditeljskom pravu već je odlučivao o pravu deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi i kako je ocenio sve okolnosti vezane za dosadašnje održavanje ličnih odnosa deteta sa majkom je doneo odluku kojom je kontakte ograničio potpunim prekidom na osnovu člana 61. stav 2. Porodičnog zakona.

Članom 65. stav 4. Porodičnog zakona je propisano da dete koje je navršilo 10 godina života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima. Prvostepeni sud je nakon što se sudsko veće u neposrednom kontaktu i razgovoru uverilo da je preporuka Centra za socijalni rad, Odeljenje ... u konkretnom slučaju opravdana, pravilno odlučio da se kontakti prekinu. Mldb. VV stara ... godina je izrazila želju da ne želi da viđa majku, da sve ovo za nju predugo traje jer se više od 7 godina putem Centra za socijalni rad intenzivno radilo na uspostavljanju kontakata deteta i majke, ali bezuspešno. Kada je VV stupila u adolescentno doba njen izraženi negativan stav prema majci koju tim rečima i ne oslovljava se još više učvrstio. Centar je dao mišljenje da nije moguće pronaći model viđenja koji bi detetu bio prihvatljiv i s obzirom na njen uzgrast, odnosno razvojnu fazu, da bi dalji pritisak na mldb. VV predstavljalo insistiranje da ona radi nešto protiv njene želje, pa je procenjeno da bi taj čin bio kontraproduktivan i nesvrsishodan u odnosu na cilj koji je postavljen. Zato je usvojen zaključak da je u najboljem interesu mldb. deteta da se njeno viđenje sa majkom u potpunosti prekine. Pravilno prosuđuje prvostepeni sud da su razlozi koji su doveli do ovakvog odnosa mldb. VV prema majci za sada nebitni, jer je bitan osećaj i psihički status mldb. VV. Naime, stručni tim centra je procenio da je otpor mldb. deteta prema majci indukovan očevim stavom, ali i činjenicom da je majka nestala iz detetovog života na veoma dug period (oko tri godine), a da nije nikada ponudila bilo kakvo objašnjenje svog postupka. Sudska odluka kojom se uređuje viđenje deteta sa roditeljima je promenjiva i u vreme donošenja se cene okolnosti koje postoje u to vreme. Mldb. VV je do sada osećala pritisak da je sudskom presudom primorana da se viđa sa majkom, a ne da je to njeno pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa koji ne živi (član 61. stv 2. Porodičnog zakona). Moguće je da kada tog pritiska ne bude bilo, kada Milica izađe iz adolescentnog doba da promeni svoje mišljenje koje je u ovim okolnostima i dovelo do toga da se prekine njen kontakt sa majkom.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog u ovom delu osnovana, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Revizija tuženog nije dozvoljena protiv odluke o privremenoj meri pa je odlučeno kao u drugom stavu izreke na osnovu člana 403. stav 1., 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučujući o troškovima celog postupka ocenio da je prvostepeni sud pravilno na osnovu člana 151. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 207. Porodičnog zakona odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Bez obzira na činjenicu što je tuženi uspeo sa revizijom troškovi revizijskog postupka mu se ne dosuđuju na osnovu navedenih članova Zakona.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić