.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3698/2019
08.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloje Cvetić, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, Ministarstvo pravde, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 461/19 od 05.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 461/19 od 05.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Raški P1 24/18 od 16.10.2018. godine, u stavu I izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime razlike novčanog poklona-čestitke za Novu godinu za sina mal. BB za 2014, 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu plati ukupno 31.079,00 dinara i za ćerku mal. VV za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu plati ukupno 28.390,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. U stavu II izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.677,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 461/19 od 05.06.2019. godine prvostepena presuda je preinačena na taj način što je tužbeni zahtev odbijen u celosti, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane odluke u smislu član 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na radnom mestu … . Tužilja je majka mal. sina BB, rođenog ...2010. godine i mal. ćerke VV, rođene ...2014. godine. Postupajući u skladu sa članom 46. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe tuženi je isplatio tužilji poklon za Novu godinu – novčanu čestitku i to : 1) za maloletnog BB za 2014. godinu iznos od 6.000,00 dinara, za 2015. godinu iznos od 1.000,00 dinara, za 2016. godinu iznos od 5.000,00 dinara i za 2017. i 2018. godinu iznos od po 1.000,00 dinara i 2) za maloletnu VV za 2015. godinu iznos od 1.000,00 dinara, za 2016. godinu iznos od 5.000,00 dinara i za 2017. i 2018. godinu iznose od po 1.000,00 dinara. Iz sadržine nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeni su maksimalni neoporezivi iznosi za utuženi period (2014, 2015, 2016, 2017. i 2018. godina) predviđeni zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, kao i iznosi razlike između navedenih iznosa i iznosa isplaćenih tužilji od strane tuženog na ime poklona za Novu godinu.
Prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev te dosuđuje tužilji razliku između isplaćenog iznosa i maksimalnog neoporezivog iznosa propisanog zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, smatrajući da tuženi nije isplatio tužilji pun iznos na ime novogodišnje čestitke za decu mlađu od 15 godina shodno odredbama Kolektivnog ugovora za državne organe.
Drugostepeni sud ne prihvata izneto stanovište prvostepenog suda, te preinačava prvostepenu presudu i odbija tužbeni zahtev u celosti. Svoju odluku obrazlaže drugačijim tumačenjem člana 44a. (ranije važećeg) i člana 46. stav 1. (trenutno važećeg) Kolektivnog ugovora za državne organe, koji propisuju da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Po mišljenju drugostepenog suda propisan je maksimalni iznos novogodišnjeg poklona, ali ne i minimalni iznos, iz čega sledi da poslodavac nije dužan da obezbedi novogodišnji poklon u vrednosti neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Stoga, tužilja nema pravo na razliku između isplaćene vrednosti i vrednosti maksimalnog neoporezivog iznosa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud interpretirao i primenio član 44a Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 23/98... 15/12), koji je bio na snazi i primenjivao se u 2014. godini i član 46. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15... 34/18) koji se primenjivao u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini. Ovim odredbama na identičan način je regulisano pravo zaposlenog na poklon za Novu godinu – novčanu čestitku za decu starosti do 15 godina u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da navedene odredbe KU ne propisuju minimalni, već samo maksimalni iznos poklona za Novu godinu – do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, a visina novogodišnjeg poklona za svaku godinu se određuje na osnovu odluke poslodavca. Dakle, poslodavac je dužan da obezbedi novogodišnji poklon za decu zaposlenih do 15 godina koji ne može biti veće vrednosti od neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ali ne nužno u toj vrednosti, kako to nepravilno zaključuje prvostepeni sud. Kako je tuženi za 2014, 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu tužilji isplatio utvrđenu naknadu po navedenom osnovu, to sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilja nema pravo na razliku između isplaćenog i veštačenjem utvrđenog maksimalnog neoporezivog iznosa zarade na primanja zaposlenog.
Imajući u vidu da ni ostalim revizijskim navodima nije dovedena u pitanje pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci ove presude.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
