У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је запослена код туженог на радном месту … . Тужиља је мајка мал. сина ББ, рођеног ...2010. године и мал. ћерке ВВ, рођене ...2014. године. Поступајући у складу са чланом 46. Посебног колективног уговора за државне органе тужени је исплатио тужиљи поклон за Нову годину – новчану честитку и то : 1) за малолетног ББ за 2014. годину износ од 6.000,00 динара, за 2015. годину износ од 1.000,00 динара, за 2016. годину износ од 5.000,00 динара и за 2017. и 2018. годину износ од по 1.000,00 динара и 2) за малолетну ВВ за 2015. годину износ од 1.000,00 динара, за 2016. годину износ од 5.000,00 динара и за 2017. и 2018. годину износе од по 1.000,00 динара. Из садржине налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке утврђени су максимални неопорезиви износи за утужени период (2014, 2015, 2016, 2017. и 2018. година) предвиђени законом који уређује порез на доходак грађана, као и износи разлике између наведених износа и износа исплаћених тужиљи од стране туженог на име поклона за Нову годину.

Првостепени суд усваја тужбени захтев те досуђује тужиљи разлику између исплаћеног износа и максималног неопорезивог износа прописаног законом који уређује порез на доходак грађана, сматрајући да тужени није исплатио тужиљи пун износ на име новогодишње честитке за децу млађу од 15 година сходно одредбама Колективног уговора за државне органе.

Другостепени суд не прихвата изнето становиште првостепеног суда, те преиначава првостепену пресуду и одбија тужбени захтев у целости. Своју одлуку образлаже другачијим тумачењем члана 44а. (раније важећег) и члана 46. став 1. (тренутно важећег) Колективног уговора за државне органе, који прописују да је послодавац дужан да обезбеди деци запосленог старости до 15 година живота поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. По мишљењу другостепеног суда прописан је максимални износ новогодишњег поклона, али не и минимални износ, из чега следи да послодавац није дужан да обезбеди новогодишњи поклон у вредности неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. Стога, тужиља нема право на разлику између исплаћене вредности и вредности максималног неопорезивог износа.

По оцени Врховног касационог суда правилно је другостепени суд интерпретирао и применио члан 44а Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС“ бр. 23/98... 15/12), који је био на снази и примењивао се у 2014. години и члан 46. став 1. Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС“ бр. 25/15... 34/18) који се примењивао у 2015, 2016, 2017. и 2018. години. Овим одредбама на идентичан начин је регулисано право запосленог на поклон за Нову годину – новчану честитку за децу старости до 15 година у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. Правилан је закључак другостепеног суда да наведене одредбе КУ не прописују минимални, већ само максимални износ поклона за Нову годину – до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, а висина новогодишњег поклона за сваку годину се одређује на основу одлуке послодавца. Дакле, послодавац је дужан да обезбеди новогодишњи поклон за децу запослених до 15 година који не може бити веће вредности од неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, али не нужно у тој вредности, како то неправилно закључује првостепени суд. Како је тужени за 2014, 2015, 2016, 2017. и 2018. годину тужиљи исплатио утврђену накнаду по наведеном основу, то следи да је правилан закључак другостепеног суда да тужиља нема право на разлику између исплаћеног и вештачењем утврђеног максималног неопорезивог износа зараде на примања запосленог.

Имајући у виду да ни осталим ревизијским наводима није доведена у питање правилност побијане одлуке, то је Врховни касациони суд на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић