Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu I izreke i u stavu II izreke u delu koji se odnosi na troškove postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon), jer u konkretnom slučaju postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, pa je odluka kao u stavu prvom izreke doneta na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju povredu ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na radnom mestu nastavnika ... U odeljenju je imao jednog učenika sa posebnim potrebama. Učenik je nastavu pohađao po IOP2 (individualnom obrazovnom planu) koji je od tužioca zahtevao dodatni napor i angažovanje. Za taj rad tužiocu nije uvećan koeficijent za obračun i isplatu plate za 10% shodno Uredbi Vlade Republike Srbije o koeficijetima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Visina razlike u zaradi po tom osnovu u utuženom periodu utvrđena je veštačenjem od strane veštaka ekonomsko – finansijske struke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u pobijanom delu zaključili da je osnovan tužbeni zahtev za isplatu utvrđene razlike u zaradi i to prvostepeni sud za ceo utuženi period - od juna 2018. godine do maja 2021. godine, dok je drugostepeni sud zaključio da je tužbeni zahtev osnovan za period zaključno sa martom 2021. godine. Ovakvu odluku sudovi su doneli primenom člana 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenim u javnom službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/2001... 157/2020 – drugi zakon).

Po stanovištu Vrhovnog suda, nasuprot revizijskim navodima, izneto stanovište nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za period od juna 2018. godine do februara 2021. godine, je pravilno.

Naime, članom 3. stav 1. tačka 4. Uredbe Vlade Republike Srbije o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 157/20), propisano je da se koeficijent zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku u odeljenju za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi uvećava za 10%.

Iz navedenog sledi da pravo na uvećanje zarade od 10% imaju, pored zaposlenih u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, i nastavnici u redovnim školama sa formiranim posebnim odeljenjima za decu ometenu u razvoju, a koji sa njima rade. I po stanovištu ovog suda, citirana odredba odnosi se i na nastavno osoblje koje u redovnim školama radi sa decom ometenom u razvoju zbog njihovog dodatnog radnog angažovanja i napora koje je nesporno svakodnevno ulažu u radu sa tom decom, što opravdava priznanje prava na uvećanu zaradu. Ovo i u situaciji bez formiranog posebnog odeljenja, pa makar se radilo o samo jednom učeniku, s obzirom na poseban sistem rada i dodatno radno angažovanje nastavnika u radu sa detetom sa smetnjama u razvoju, što je u konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, tužilac je kao nastavnik u odeljenju radio sa učenikom sa smetnjama u razvoju, sa kojim je morao da radi po posebnom individualnom obrazovnom programom, sa posebnim pripremama, obukama i dodatnim radnim angažovanjem, ali mu za takav rad nije uvećana plata, pa neisplaćivanjem uvećane plate po ovom osnovu tužiocu je pričinjena materijalna štete u visini neisplaćene uvećane zarade utvrđene veštačenjem.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 414. ZPP.

Međutim, kada je u pitanju uvećana zarada za mart 2021. godine, usvajanjem tužbenog zahteva i za taj mesec, pogrešno je primenjeno materijalno pravo od strane nižestepenih sudova.

Naime, članom 1. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 19/21 od 05.03.2021. godine) u članu 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. izvršena je izmena, tako što je pravo na uvećanu zaradu od 10% priznato zaposlenom u školi za učenike sa smetnjama u razvoju – 10% i tačkom 4a) nastavniku u redovnoj školi za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju u kojima svi učesnici stiču obrazovanje po idividualno obrazovnom planu 1 (IOP1) i po idividualno obrazovnom planu 2 (IOP2) 10%. Odredbom člana 2. te Uredbe propisano je da se ona primenjuje počev od obračuna i isplate plate za mart 2021. godine. Dakle, ovim izmenama izričito je propisano da kada su u pitanju redovne škole, pravo na uvećanu zaradu pripada nastavnom osoblju za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju u kojima svi učesnici stiču obrazovanje po idividualno obrazovnom planu, pa je Vrhovni sud primenom ovih odredbi delimično preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade za mart 2021. godine, te odluku u stavu drugom izreke doneo na osnovu član 416. stav 1. ZPP.

Preinačujuća odluka o troškovima postupka doneta je prema uspehu tužioca u sporu, pravilnom primenom odredbi člana 153. stav 2, 154. i 163. stav 1-4. ZPP.

Tuženoj nisu priznati troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije stavila opredeljen zahtev za naknadu tih troškova shodno članu 163. stav 1. i 2. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković