Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у ставу I изреке и у ставу II изреке у делу који се односи на трошкове поступка, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према оцени Врховног суда испуњени су услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23 – други закон), јер у конкретном случају постоји потреба уједначавања судске праксе, па је одлука као у ставу првом изреке донета на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је оценио да је ревизија делимично основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју повреду овај суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у утуженом периоду био у радном односу на неодређено време код тужене на радном месту наставника ... У одељењу је имао једног ученика са посебним потребама. Ученик је наставу похађао по ИОП2 (индивидуалном образовном плану) који је од тужиоца захтевао додатни напор и ангажовање. За тај рад тужиоцу није увећан коефицијент за обрачун и исплату плате за 10% сходно Уредби Владе Републике Србије о коефицијетима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Висина разлике у заради по том основу у утуженом периоду утврђена је вештачењем од стране вештака економско – финансијске струке.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у побијаном делу закључили да је основан тужбени захтев за исплату утврђене разлике у заради и то првостепени суд за цео утужени период - од јуна 2018. године до маја 2021. године, док је другостепени суд закључио да је тужбени захтев основан за период закључно са мартом 2021. године. Овакву одлуку судови су донели применом члана 3. став 1. тачка 1. подтачка 4. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленим у јавном службама („Службени гласник РС“, бр. 44/2001... 157/2020 – други закон).

По становишту Врховног суда, насупрот ревизијским наводима, изнето становиште нижестепених судова о основаности тужбеног захтева тужиоца за период од јуна 2018. године до фебруара 2021. године, је правилно.

Наиме, чланом 3. став 1. тачка 4. Уредбе Владе Републике Србије о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 44/01... 157/20), прописано је да се коефицијент запосленом у школи за децу ометену у развоју и наставнику у одељењу за децу ометену у развоју при редовној основној школи увећава за 10%.

Из наведеног следи да право на увећање зараде од 10% имају, поред запослених у посебним школама за децу ометену у развоју, и наставници у редовним школама са формираним посебним одељењима за децу ометену у развоју, а који са њима раде. И по становишту овог суда, цитирана одредба односи се и на наставно особље које у редовним школама ради са децом ометеном у развоју због њиховог додатног радног ангажовања и напора које је неспорно свакодневно улажу у раду са том децом, што оправдава признање права на увећану зараду. Ово и у ситуацији без формираног посебног одељења, па макар се радило о само једном ученику, с обзиром на посебан систем рада и додатно радно ангажовање наставника у раду са дететом са сметњама у развоју, што је у конкретном случају.

У конкретном случају, тужилац је као наставник у одељењу радио са учеником са сметњама у развоју, са којим је морао да ради по посебном индивидуалном образовном програмом, са посебним припремама, обукама и додатним радним ангажовањем, али му за такав рад није увећана плата, па неисплаћивањем увећане плате по овом основу тужиоцу је причињена материјална штете у висини неисплаћене увећане зараде утврђене вештачењем.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу другом изреке применом одредбе члана 414. ЗПП.

Међутим, када је у питању увећана зарада за март 2021. године, усвајањем тужбеног захтева и за тај месец, погрешно је примењено материјално право од стране нижестепених судова.

Наиме, чланом 1. Уредбе о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 19/21 од 05.03.2021. године) у члану 3. став 1. тачка 1. подтачка 4. извршена је измена, тако што је право на увећану зараду од 10% признато запосленом у школи за ученике са сметњама у развоју – 10% и тачком 4а) наставнику у редовној школи за рад у одељењу које је формирано само за ученике са сметњама у развоју у којима сви учесници стичу образовање по идивидуално образовном плану 1 (ИОП1) и по идивидуално образовном плану 2 (ИОП2) 10%. Одредбом члана 2. те Уредбе прописано је да се она примењује почев од обрачуна и исплате плате за март 2021. године. Дакле, овим изменама изричито је прописано да када су у питању редовне школе, право на увећану зараду припада наставном особљу за рад у одељењу које је формирано само за ученике са сметњама у развоју у којима сви учесници стичу образовање по идивидуално образовном плану, па је Врховни суд применом ових одредби делимично преиначио нижестепене пресуде и одбио тужбени захтев за исплату увећане зараде за март 2021. године, те одлуку у ставу другом изреке донео на основу члан 416. став 1. ЗПП.

Преиначујућа одлука о трошковима поступка донета је према успеху тужиоца у спору, правилном применом одредби члана 153. став 2, 154. и 163. став 1-4. ЗПП.

Туженој нису признати трошкови ревизијског поступка, с обзиром да није ставила опредељен захтев за накнаду тих трошкова сходно члану 163. став 1. и 2. ЗПП, па је одлучено као у ставу трећем изреке на основу члана 165. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић