Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg intresa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku.

Tužilac je tužbom tražio da se obavežu tužene da solidarno izgrade porodični stambeni objekat na k.p. br. .. KO ..., bliže opisan u stavu drugom izreke prvostepene presude, ili isplate dinarsku protivvrednost na ime izgradnje novog stambenog objekta i radova na rušenju i demontaži starog objekta, sa kamatom od 16.10.2019. godine, jer je prilikom zemljotresa, koji se dogodio između 29. i 30. septembra 1998. godine, sa epicentrom u Mionici, oštećen stambeni objekat, koji je u to vreme bio svojina pravnog prethodnika tužioca, kome je rešenjem Odeljenja za privredu, komnunalno – građevinske, stambene i imvinsko pravne poslove Opštine Lajkovac od 22.03.2022. godine naloženo da poruši svoj stambeni objekat površine 66 m2, postojeći u naseljenom mestu ..., odmah po prijemu rešenja, zbog neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi. Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene Republike Srbije, dok je u odnosu na tuženu Opštinu Lajkovac, tužbeni zahtev odbijen usled nastupanja zastarelosti potraživanja usled proteka rokova propisanih članom 371. i 376. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda, o zahtevu tužioca i o nedostatku pasivne legitimacije i prigovoru zastarelosti potraživanja odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari. O prigovoru zastarelosti potraživanja, nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je predmet spora naknada štete, koje potraživanje zastareva u roku od tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala, sa kojih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.08.2018. godine, preinačena podneskom od 23.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 3.832.845,42 dinara (32.613,93 evra prema srednjem kursu na dan preinačena tužbe, kada je 1 evro iznosio 117,5217 dinara).

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to sledi da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković