Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđivanje vlasništva na nepokretnosti sa zahtevom da se ta nepokretnost bez bliže označenja mere i granica ustupi u državinu tužioca, a povodom tužbe o kojoj su nižestepeni sudovi odlučili tako što su odbili tužbeni zahtev tužioca iz razloga što je utvrđeno da se sporna nepokretnost vodi i na druga fizička lica osim ovde tuženih, pa kako je u konkretnom slučaju postojao nedostatak potpune pasivne legitimacije jer se radi o nužnim suparničarima na strani tuženih, to je tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, a u ovakvim slučajevima praksa Vrhovnog suda se izjasnila u mnogobrojnim presudama koje odluke su donete u skladu sa odredbom čl. 210. i 211. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora je opredeljena na 50.000,00 dinara, što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa manjeg od 40.000 evra.

Iz svega toga proizlazi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

S obzirom na to da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković