Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11…10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. овог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је утврђивање власништва на непокретности са захтевом да се та непокретност без ближе означења мере и граница уступи у државину тужиоца, а поводом тужбе о којој су нижестепени судови одлучили тако што су одбили тужбени захтев тужиоца из разлога што је утврђено да се спорна непокретност води и на друга физичка лица осим овде тужених, па како је у конкретном случају постојао недостатак потпуне пасивне легитимације јер се ради о нужним супарничарима на страни тужених, то је тужбени захтев одбијен.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, а у оваквим случајевима пракса Врховног суда се изјаснила у многобројним пресудама које одлуке су донете у складу са одредбом чл. 210. и 211. ЗПП.

Из тих разлога, Врховни суд је донео одлуку као у ставу првом изреке применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 28.12.2022. године, а вредност предмета спора је опредељена на 50.000,00 динара, што према средњем курсу на дан подношења тужбе представља противвредност износа мањег од 40.000 евра.

Из свега тога произлази да ревизија тужиоца није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

С обзиром на то да трошкови састава одговора на ревизију не представљају трошкове који су били потребни ради вођења парнице, на основу члана 154. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић