Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim rešenjima sud pogrešno primenio tarifu time što nije primenio tarifu važeću u vreme donošenja odluke o troškovima postupka, iako je rešenjem od 14.05.2024. godine, koje je pravnosnažno od 21.05.2024. godine, sud doneo odluku o troškovima krivičnog postupka, te je na taj način postupio suprotno Zakoniku o krivičnom postupku i članu 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Naime, branilac navodi da je u odnosu na podnesak sa zahtevom za naknadu troškova koji je podnet 10.06.2024. godine i u odnosu na sve radnje advokata do 03.06.2023. godine, pogrešno primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ranije važeća, a za radnje koje su preduzete nakon 03.06.2023. godine primenio odredbe sada važeće tarife, iako je sud morao primeniti važeću Tarifu na sve radnje, odnosno tarifu koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, kako u pogledu zastupanja (počev od osnovice) tako i na pristupe na ročišta i za sastave pismenih podnesaka koji su bili neophodni i nužni za vođenje postupka, a koji su u interesu okrivljenog, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešnu primenu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Ovakvi navodi su po oceni Vrhovnog suda neosnovani.

Odredbom člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je u konkretnom slučaju odluka o troškovima krivičnog postupka doneta 14.05.2024. godine (pravnosnažna od 21.05.2024. godine) i da je primenjena Tarifa kojom je propisana vrednost poena 45,00 dinara, odnosno Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 43/2023 od 03.06.2023. godine), te je prilikom obračunavanja dosuđenih troškova braniocu okrivljenog sud pravilno primenio odredbe Tarife važeće u vreme donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, te su suprotni navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona kada je odbio zahtev branioca za dosuđivanje nagrade za rad i sastavljanje podnesaka od 17.04.2015. godine, 21.05.2018. godine, 01.02.2021. godine, 08.08.2023. godine i 06.09.2023. godine sa obrazloženjem da su zahtevi branioca za odlaganje zakazanih ročišta za glavni pretres podnošeni u interesu branioca, kao i da je nepravilno sud utvrdio da je neosnovan zahtev branioca za dosuđivanje nagrade za rad za sastavljanje podnesaka od 12.02.2018. godine, 12.07.2019. godine, 03.10.2019. godine i 21.02.2022. godine, smatrajući da sastavljanje ovih podnesaka nije bilo nužno i neophodno, a kojim navodima branilac suštinski osporava činjenične zaključke suda u pogledu opravdanosti podnošenih podnesaka i razloge suda za neprihvatanje navedenih podnesaka, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu navodi da nisu pravilno odmereni troškovi za stručne savetnike, osporavajući činjenično visinu dosuđenog iznosa, a osim toga je, po navodim branioca, u pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona time što je odbijeno da se dosude braniocu troškovi za pristup na neodržano ročište dana 10.11.2023. godine, koje je odloženo zbog nedolaska stručnog savetnika kojeg je angažovala odbrana, a kojim navodima branilac osporava ocenu suda u pogledu opravdanosti dosuđivanja troškova braniocu za pristup na neodržano ročište, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodnio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković