Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно члану 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је у побијаним решењима суд погрешно применио тарифу тиме што није применио тарифу важећу у време доношења одлуке о трошковима поступка, иако је решењем од 14.05.2024. године, које је правноснажно од 21.05.2024. године, суд донео одлуку о трошковима кривичног поступка, те је на тај начин поступио супротно Законику о кривичном поступку и члану 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Наиме, бранилац наводи да је у односу на поднесак са захтевом за накнаду трошкова који је поднет 10.06.2024. године и у односу на све радње адвоката до 03.06.2023. године, погрешно примењена Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката раније важећа, а за радње које су предузете након 03.06.2023. године применио одредбе сада важеће тарифе, иако је суд морао применити важећу Тарифу на све радње, односно тарифу која је ступила на снагу 03.06.2023. године, како у погледу заступања (почев од основице) тако и на приступе на рочишта и за саставе писмених поднесака који су били неопходни и нужни за вођење поступка, а који су у интересу окривљеног, којим наводима бранилац суштински указује на погрешну примену закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Овакви наводи су по оцени Врховног суда неосновани.

Одредбом члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о трошковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

Наиме, из списа предмета произлази да је у конкретном случају одлука о трошковима кривичног поступка донета 14.05.2024. године (правноснажна од 21.05.2024. године) и да је примењена Тарифа којом је прописана вредност поена 45,00 динара, односно Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ бр. 43/2023 од 03.06.2023. године), те је приликом обрачунавања досуђених трошкова браниоцу окривљеног суд правилно применио одредбе Тарифе важеће у време доношења одлуке о трошковима кривичног поступка, те су супротни наводи браниоца окривљеног изнети у поднетом захтеву за заштиту законитости оцењени као неосновани.

Даље, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац указује да је суд побијаним решењима учинио повреду закона када је одбио захтев браниоца за досуђивање награде за рад и састављање поднесака од 17.04.2015. године, 21.05.2018. године, 01.02.2021. године, 08.08.2023. године и 06.09.2023. године са образложењем да су захтеви браниоца за одлагање заказаних рочишта за главни претрес подношени у интересу браниоца, као и да је неправилно суд утврдио да је неоснован захтев браниоца за досуђивање награде за рад за састављање поднесака од 12.02.2018. године, 12.07.2019. године, 03.10.2019. године и 21.02.2022. године, сматрајући да састављање ових поднесака није било нужно и неопходно, а којим наводима бранилац суштински оспорава чињеничне закључке суда у погледу оправданости подношених поднесака и разлоге суда за неприхватање наведених поднесака, те указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреду закона из члана 440. ЗКП.

Такође, бранилац у захтеву наводи да нису правилно одмерени трошкови за стручне саветнике, оспоравајући чињенично висину досуђеног износа, а осим тога је, по наводим браниоца, у побијаним решењима учињена повреда закона тиме што је одбијено да се досуде браниоцу трошкови за приступ на неодржано рочиште дана 10.11.2023. године, које је одложено због недоласка стручног саветника којег је ангажовала одбрана, а којим наводима бранилац оспорава оцену суда у погледу оправданости досуђивања трошкова браниоцу за приступ на неодржано рочиште, те указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како је одредбом члана 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходнио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога Врховни суд је на основу одредбе члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                            Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић