.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2165/2025
22.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Knežević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vojvodina šume“ iz Petrovaradina, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 319/25 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 22.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 319/25 od 05.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 319/25 od 05.03.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 247/2023 od 08.11.2024. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade štete u vidu manje isplaćene zarade za period od 01.02.2020. godine do 31.01.2023. godine isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da za tužioca uplati pripadajuće doprinose na utvrđene visine razlike zarade i to: doprinose za obavezno socijalno osiguranje-penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fodnu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje u slučaju nezaposlenosti nadležnoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje, sve u visini prema stopi doprinosa koja bude važila na dan uplate, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a na osnovicu koji čini utvrđena visina razlike zarade. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 112.567,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 319/25 od 05.03.2025. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 247/2023 od 08.11.2024. godine u usvajajućem delu.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu koju mu je tuženi pričinio neopravdanim pravljenjem razlike u zaradi isplaćivanoj tužiocu u odnosu na zaradu koja se isplaćuje uporednim radnicima, licima koja su, prema sistematizaciji, zaposlena na istim radnim mestima kao i tužioci, ali koji svoj rad ostvaruju u drugom šumskom gazdinstvu (...) u utuženom periodu. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbi članova 104. i 105. Zakona o radu i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Odluke koje je tuženi uz reviziju priložio ne ukazuju na postojanje različite sudske prakse jer se ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.03.2023. godine, a označena vrednost spora je iznos od 255.842,61 dinar.
Odredbom člana 441. Zakona parničnom postupku, propisano je da je u parnicma iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, što je ovde slučaj. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, te je doneta odluka kao u prvom stavu izreke.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav revizije i za sudske takse tužiocu nije bila potrebna u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
