
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2165/2025
22.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Кнежевић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Војводина шуме“ из Петроварадина, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 319/25 од 05.03.2025. године, у седници одржаној 22.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 319/25 од 05.03.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 319/25 од 05.03.2025. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 247/2023 од 08.11.2024. године, ставом првим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име накнаде штете у виду мање исплаћене зараде за период од 01.02.2020. године до 31.01.2023. године исплати износе, са законском затезном каматом наведене у том ставу изреке. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да за тужиоца уплати припадајуће доприносе на утврђене висине разлике зараде и то: доприносе за обавезно социјално осигурање-пензијско и инвалидско осигурање надлежном Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, доприносе за здравствено осигурање надлежном Републичком фодну за здравствено осигурање и доприносе за осигурање у случају незапослености надлежној Националној служби за запошљавање, све у висини према стопи доприноса која буде важила на дан уплате, са припадајућом законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио исплату законске затезне камате на припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање, а на основицу који чини утврђена висина разлике зараде. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 112.567,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 319/25 од 05.03.2025. године, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П1 247/2023 од 08.11.2024. године у усвајајућем делу.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужилац је доставио одговор на ревизију туженог захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцу коју му је тужени причинио неоправданим прављењем разлике у заради исплаћиваној тужиоцу у односу на зараду која се исплаћује упоредним радницима, лицима која су, према систематизацији, запослена на истим радним местима као и тужиоци, али који свој рад остварују у другом шумском газдинству (...) у утуженом периоду. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одредби чланова 104. и 105. Закона о раду и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету. Одлуке које је тужени уз ревизију приложио не указују на постојање различите судске праксе јер се не заснивају на истом чињеничном стању као у овом предмету.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 27.03.2023. године, а означена вредност спора је износ од 255.842,61 динар.
Одредбом члана 441. Закона парничном поступку, прописано је да је у парницма из радних спорова ревизија увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима, ревизија није дозвољена, осим када се тужбени захтев односи на новчано потраживање, што је овде случај. Тада се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности предмета спора побијаног дела у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку. Том одредбом закона прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да ово није парница у радном спору која за предмет има заснивање, постојање или престанак радног односа, код којих је ревизија увек дозвољена, а да је побијана вредност предмета спора испод 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог није дозвољена, те је донета одлука као у првом ставу изреке.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката за састав ревизије и за судске таксе тужиоцу није била потребна у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
