Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete prouzrokovane krivičnim delom, iz razloga što je potraživanje naknade materijalne štete po članu 377. Zakona o obligacionim odnosima zastarelo, u situaciji kada je tužilac podneo tužbu za naknadu štete po isteku 10 godina od dana kada je šteta pričinjena, kao apsolutnog roka zastarelosti krivičnog gonjenja po članu 104. stav 6. Krivičnog zakonika. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse kao i za novim tumačenjem prava. Pitanje zastrelosti potraživanja naknade štete prema članu 377. ZOO dovoljno je razjašnjeno u sudskoj praksi, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj parnici doneli odluku u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, po kome kada je od dana izvršenja krivičnog dela proteklo dvostruko vreme propisano zakonom za zastarelost krivičnog gonjenja, nastupa i zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane tim krivičnim delom, bez obzira na činjenice koje su mogle dovesti do prekida ili zastoja zastarevanja.

Iz izloženih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 06.08.2019. godine, vrednost predmeta spora je 2.430.049,70 dinara i prema relevantnom kursu predstavlja dinarsku protivvrednost 20.641 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković