Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права (посебна ревизија).

Побијаном правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев за накнаду материјалне штете проузроковане кривичним делом, из разлога што је потраживање накнаде материјалне штете по члану 377. Закона о облигационим односима застарело, у ситуацији када је тужилац поднео тужбу за накнаду штете по истеку 10 година од дана када је штета причињена, као апсолутног рока застарелости кривичног гоњења по члану 104. став 6. Кривичног законика. У конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе као и за новим тумачењем права. Питање застрелости потраживања накнаде штете према члану 377. ЗОО довољно је разјашњено у судској пракси, а нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој парници донели одлуку у складу су са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, по коме када је од дана извршења кривичног дела протекло двоструко време прописано законом за застарелост кривичног гоњења, наступа и застарелост потраживања накнаде штете проузроковане тим кривичним делом, без обзира на чињенице које су могле довести до прекида или застоја застаревања.

Из изложених разлога, одлука у ставу првом изреке донета је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Oдредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 06.08.2019. године, вредност предмета спора је 2.430.049,70 динара и према релевантном курсу представља динарску противвредност 20.641 евра.

Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да је ревизија тужене недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић