Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

U skladu sa citiranim zakonskim odredbama, prava branioca ograničena su pravima koja u postupku ima okrivljeni, pa branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog. Shodno tome, branilac je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog.

Iz sadržine podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je branilac okrivljenih, advokat Jovan Prodanović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja je učinjena na taj način što je, prema stavu branioca, Osnovni sud u Pančevu, nakon što je doneo niz rešenja o troškovima branioca, nezakonito prebacio nadležnost za odlučivanje o troškovima, na OJT u Pančevu, čime je stvorena pravna nesigurnost u pogledu ostvarivanja zakonom i Tarifom ustanovljenih prava na na naknadu i nagradu branioca, na ime radnji preduzetih radi odbrane 11 okrivljenih. U tom smislu navodi da su organi postupka proizvoljno odlučivali o troškovima i nisu dosledno primenjivali Tarifu, pa tako braniocu od strane OJT u Pančevu nisu priznati troškovi nastali pred PU Pančevo, na ime prisustva branioca saslušanju okrivljenih, suprotno činjenici da i troškovi nastali pred policijom, predstavljaju troškove krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjem OJT u Pančevu Kt 1684/20 od 03.03.2025. godine utvrđeni troškovi krivičnog postupka u predmetu OJT u Pančevu Kt 1684/20, na ime nagrade izabranog branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ, advokata Jovana Prodanovića, u ukupnom iznosu od 1.470.375,00 dinara, na ime radnji taksativno navedenih u izreci, dok je iznos od utvrđenog do traženog iznosa od 2.376.000,00 dinara odbijen kao neosnovan i naloženo je računovodstvu OJT u Pančevu da utvrđeni iznos isplati na tekući račun branioca, advokata Jovana Prodanovića, na ime nagrade.

Pre pravnosnažnosti navedenog rešenja, branilac je dana 12.03.2025. godine podneo dopunu troškovnika, kojom je zahtevao nagradu u iznosu od 222.750,00 dinara, na ime radnji preduzetih radi odbrane okrivljenih (prisustvovanje saslušanju), o kojoj je odlučeno rešenjima, koja se pobijaju podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Shodno svemu iznetom, a kako je pravnosnažnim rešenjem OJT u Pančevu Kt 1684/20 od 03.03.2025. godine, iznos troškova predmetnog krivičnog postupka dosuđen braniocu, advokatu Jovanu Prodanoviću, a ne okrivljenima kojima po zakonu pripadaju, to po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet zbog povrede zakona učinjene na štetu okrivljenih, već je advokat Jovan Prodanović, predmetni zahtev podneo isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun okrivljenih, kojima je u postupku koji se vodio protiv njih bio izabrani branilac, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu odredbe člana 483. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković