Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u 6/8 dela na kat.parc. .. KO Petrovaradin, ukupne površine 213m2 i kat.parc. .. KO Petrovaradin, ukupne površine 20m2, koje se vode upisane kod RGZ SKN Novi Sad 3, u LN broj .. i obavezan je tuženi da tužiocima prema njihovim suvlasničkim udelima na navedenim kat.parcelam isplati naknadu u visini tržišne vrednosti nepokretnosti, koje nisu formalno eksproprisane, već su planskim dokumentom predviđene za površinu javne namene- deo regulacije saobraćajnice i radnjama tuženog praktično izuzete iz njihove državine, tako što se u prirodi koriste kao javna površina – ulica, pa shodno odredbama Zakona o javnoj svojini predstavljaju dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze. Na taj način bez sprovedenog upravnog postupka eksproprijacije, tužioci su lišeni prava svojine na nepokretnostima, zbog čega je tuženi u obavezi da im isplati novčanu naknadu kao poseban vid zaštite prava na imovinu, shodno članu 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.06.2023. godine. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti predmeta spora odnosno glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno. Vrednost predmeta spora je 621.620,70 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković