Članom 404. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radu ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. U konkretnom slučaju sporno je pitanje ovlašćenja potpisnika ugovora da zaključi ugovor u ime i za račun pravnog lica, pa zavisno od toga, i pitanje punovažnosti, odnosno ništavosti takvog ugovora. Stoga Vrhovni sud ocenjuje da postoji opšti interes i potreba ujednačavanja sudske prakse u vezi sa predmetnim pravnim pitanjima i da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Zato je odlučeno kao u stavu 1. izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. ZPP i našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, predmet spora je utvrđenje ništavosti ugovora o ustupanju kat. parcele .../... u KO ... radi izgradnje poslovnog objekta, zaključenog 31.10.2007. godine, na kome su potpisi overeni u sudu 05.12.2007. godine. U predmetnom ugovoru od 31.10.2007. godine, tužilac je označen kao ustupilac, a tuženi kao nosilac ustupljenog prava. Predmet ugovora je prenos prava sa tužioca na tuženog kao nosioca ustupljenog prava i u ugovoru je navedeno da je tužilac prethodno dobio akt o urbanističkim uslovima za izgradnju poslovnog objekta Po + P + 1, te da će dobiti i rešenje za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju poslovnog objekta na parceli broj .../... KO ... . Tuženi se obavezao da tužiocu uplati 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predviđeno je da će po dobijanju građevinske dozvole i rešenja o otpočinjanju gradnje stranke zaključiti poseban ugovor sa investitorom izgradnje poslovnog prostora i izvođačem radova, obezbediti sredstva za isplatu naknade za izradu idejnog i glavnog projekta za izgradnju poslovnog prostora, po izgradnji poslovni objekat upisati u etažne knjige na osnovu izdate upotrebne dozvole, te u saglasnosti sa investitorom zaključivati i overavati ugovore i vršiti uknjižbu poslovnog prostora na kupce. Tužilac se obavezao da do okončanja izgradnje poslovnog objekta ili upisa etažne svojine neće opterećivati parcelu hipotekom, ni izgrađeni objekat i ustupati bilo koja prava trećim licima. Saglasili su se da će bliže odnose sa investitorom urediti posebnim sporazumom. Za tužioca je ugovor potpisao BB. Ugovor je overen pečatom tužioca. Po punomoćju tužioca datom advokatu Obradu Pašaliću iz ..., potpisi su overeni u Opštinskom sudu u Požarevcu Ov br. .../... od 05.11.2007. godine. U vreme zaključenja i overe potpisa na ugovoru, u registru privrednih subjekata kao direktor i zastupnik tužioca je bila upisana VV. U to vreme BB, potpisnik ugovora za tužioca nije bio registrovan kao zastupnik tužioca. Nad tužiocem je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 244/10 od 14.09.2010. godine. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 04.03.2020. godine u LN ... KO ..., izvršen je upis prava korišćenja na parceli koja je predmet spora u korist tuženog umesto tužioca kao dotadašnjeg nosioca prava korišćenja.

Nižestepeni sudovi na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja zaključuju da predmetni ugovor nije ništav. Ističu da je tužilac dokazao koje je lice u relevantnom periodu bilo upisano u registru privrednih subjekata kao direktor tužioca, ali smatraju da to ne predstavlja dokaz da BB kao potpisnik ugovora za tužioca nije imao ovlašćenje za zastupanje tužioca. Obrazlažu kada lice postaje direktor, zastupnik društva sa ograničenom odgovornošću u smislu odredbi Zakona o privrednim društvima, pa zaključuju da nema pouzdanih dokaza da BB u vreme zaključenja ugovora nije bio ovlašćen za zaključenje ugovora, odnosno da je to isključivo bila VV.

Za sada se ovakav zaključak nižestepenih sudova ne može prihvatiti.

Članom 31. Zakona o privrednim društvima je propisano da je zakonski (statutarni) zastupnik društva u smislu ovog zakona lice koje je zakonom kao takvo određeno za svaki pojedini oblik društva. Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo regostrovano u Republici Srbiji. Prema stavu 3. istog člana, društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi. Prema stavu 4. člana, zakonski zastupnik društva i lice iz stava 3. istog člana se registruju u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom 32. istog zakona, propisano je da su, osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćeni da zastupaju društvo i kao takvi registrovani u skladu sa zakonom o registraciji. Članom 34. zakona, propisano je da lica koja kao zaposleni u društvu rade na poslovima čije obavljanje u redovnom poslovanju uključuje zaključenje ili ispunjenje određenih ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji, su ovlašćena da kao punomoćnici društva zaključuju i ispunjavaju te ugovore, odnosno da preduzimaju te pravne radnje u granicama poslova na kojima rade bez posebnog punomoćja.

Članom 95. stav 2. ZOO, je propisano da poslovni punomoćnik ne može otuđiti ili opteretiti nepokretnost, preuzeti menične obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje za svaki takav posao.

Ugovor koji je u ime i za račun pravnog lica, potpisalo određeno lice obavezuje zastupanog (pravno lice) ukoliko je to lice (potpisnik) imalo ovlašćenje za zaključenje ugovora. Ovlašćenje može proizlaziti iz činjenice da se radi o zakonskom (statutarnom) zastupniku koji se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. I druga lica, osim zakonskih zastupnika mogu biti zastupnici društva, na osnovu akta ili odluke nadležnog organa društva i njihova ovlašćenja i njihovo svojstvo se takođe registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Osim lica koja su kao zastupnici u skladu sa članom 31. i 32. Zakona o privrednim društvima registrovana, kao punomoćnici se mogu pojaviti i punomoćnici po zaposlenju, s tim da oni mogu preduzimati pravne radnje samo u granicama poslova na kojima rade bez posebnog punomoćja.

Međutim, kada je u pitanju otuđenje ili opterećenje nepokretnosti, o čemu se u konkretnom slučaju radi, prema članu 95. stav 2. ZOO, potrebno je posebno punomoćje. Proizlazi da kod utvrđenja da potpisnik u ime i za račun tužioca, BB, nije bio upisan ni kao statutarni zastupnik, niti kao ostali zastupnik u registar, potrebno je bilo ispitati da li je imao ovlašćenje za zaključenje ovakvog ugovora u smislu člana 95. stav 2. ZOO. Pri tome je bez uticaja da li je ugovor snabdeven pečatom tužioca, jer je za punovažnost ugovora potrebno da ga je u ime i za račun pravnog lica zaključilo ovlašćeno lice. Snabdevenost ugovora pečatom koji nije obavezni element ugovora mogla bi samo ukazivati da se radi o punomoćniku po zaposlenju koji preduzima pravne radnje ili vrši zaključenja ili prima ispunjenje određenih ugovora u granicama poslova na kojima radi, ali to se ne može primeniti na ugovor kojim se ustupa određena parcela, a to je predmet spornog ugovora.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu raspravljene činjenice u vezi ovlašćenja lica koje je potpisalo ugovor za tužioca, a time i u vezi punovažnosti odnosno ništavosti takvog ugovora i da li isti za tužioca proizvodi pravno dejstvo.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci pod 2. pa će u ponovnom postupku prvostepeni sud razjasniti sva sporna pitanja na koje je ukazano ovim rešenjem radi pravilne primene materijalnog prava pri odlučivanju o zahtevu za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković