.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8721/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Bojović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Lazarević, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1491/24 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1491/24 od 05.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1491/24 od 05.03.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1089/22 od 18.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ugovor o prodaji zaključen dana 24.11.2016. godine između VV iz ... i BB iz ..., overen pred javim beležnikom Čedomirom Marjanovićem iz ... pod brojem OPU: 2145-216 od 24.11.2016. godine, nema pravno dejstvo prema tužilji u obimu potrebnim za namirenje njenog potraživanja prema VV iz ..., po pravnosnažnoj izvršnoj presudi Osnovnog suda u Požarevcu i to stav 3. P 1347/18 od 02.11.2018. godine, važećoj uz presudu Apelacionog suda u Kragujevcu donetoj u odluci Gž 2773/19 od 17.10.2019. godine, u iznosu od 151.184,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.10.2019. godine pa do konačne isplate, po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Osnovnog suda u Požarevcu P 1305/19 od 10.02.2020. godine i to stav 1. iste važeće uz presudu Apelacionog suda u Kragujevcu donetoj u odluci Gž 1242/20 od 07.02.2020. godine u iznosu od 321.446,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2020. godine pa do konačne isplate, kao i po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu donetoj u odluci Gž 1242/20 od 23.09.2020. godine i to u stavu 4. u iznosu od 157.441,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.09.2020. godine pa do konačne isplate, sve do potpune isplate potraživanja tužilje sa pripadajućim kamatama i da se tužena obaveže da prizna i trpi tužilji da može da na navedeno potraživanje namiri i prodajom stana u ... u Ul. ... br. .../..., sprat ..., stan ..., stojećem na kat.parc.br. .../..., upisan u ln.br. ... KO ... . Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 487.875,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1491/24 od 05.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 1089/22 od 18.03.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet pravne zaštite je pobijanje dužnikovih pravnih radnji radi naplate potraživanja tužilje. U toku postupka utvrđeno je da dužnik tužilje (koji je u međuvremenu preminuo) ima još imovine iz koje se može namiriti potraživanje tužilje, te da nije neophodno da se utvrđuje ništavost ugovora o prodaji dela stana koji je dužnik zaključio sa ovde tuženom, a radi naplate potraživanja tužilje iz te nepokretnosti, a pri čemu je vrednost ostale imovine dužnika po nalaženju suda dovoljna za naplatu potraživanja. Stoga je imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud stanovišta da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje o navedenom pravnom pitanju.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.11.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 670.077,76 dinara, što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa nižeg od 40.000 evra.
Iz svega toga proizlazi da revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Sud tuženoj nije priznao troškove za stručni sastav odgovora na reviziju, jer isti nije bio obavezan.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
