Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1491/24 од 05.03.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Пожаревцу П 1089/22 од 18.03.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11…10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. овог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Предмет правне заштите је побијање дужникових правних радњи ради наплате потраживања тужиље. У току поступка утврђено је да дужник тужиље (који је у међувремену преминуо) има још имовине из које се може намирити потраживање тужиље, те да није неопходно да се утврђује ништавост уговора о продаји дела стана који је дужник закључио са овде туженом, а ради наплате потраживања тужиље из те непокретности, а при чему је вредност остале имовине дужника по налажењу суда довољна за наплату потраживања. Стога је имајући у виду разлоге на којима је заснована побијана пресуда, Врховни суд становишта да нема основа да се дозволи одлучивање о посебној ревизији тужиље о наведеном правном питању.

Сходно изнетом, Врховни суд налази да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, за уједначавањем судске праксе, односно новим тумачењем права, па је применом члана 404. став 2. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.11.2019. године, а вредност предмета спора је 670.077,76 динара, што према средњем курсу на дан подношења тужбе представља противвредност износа нижег од 40.000 евра.

Из свега тога произлази да ревизија тужиље није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Суд туженој није признао трошкове за стручни састав одговора на ревизију, јер исти није био обавезан.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић