Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv 932/25 od 24.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Marka Vlajnića, izjavljena protiv rešenja javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u u Zrenjaninu Kt 751/25 od 03.11.2025. godine. 

Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Vlajnić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja i ispravke rešenja, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijana pravnosnažna rešenja i obaveže OJT u Zrenjaninu da snosi troškove sastava žalbe na rešenje o troškovima, kao i troškove zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Branilac se bavi analizom troškova o kojima je tužilaštvo odlučilo pobijanim prvostepenim rešenjem, te ističe da je tužilaštvo naknadno odlučilo o delu troškova krivičnog postupka i to rešenjem o ispravci prvostepenog rešenja, a nakon izjavljene žalbe, na koji način je žalba obesmišljena, te su povređene odredbe člana 262. i 265. ZKP. Dalje branilac zaključuje da je ostalo nejasno, nakon podnete žalbe na prvostepeno rešenje i ispravku rešenja, obrazloženje drugostepenog rešenja suda koji je o žalbi odlučivao, čime u suštini ukazuje na bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija 

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković