Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Opštinskog suda u Nišu P 3878/04 od 14.09.2004. godine, razveden je brak tužioca i tužene, a tužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje svoje bivše supruge, ovde tužene, plaća mesečno 50% od svoje penzije koju ostvaruje kao vojni penzioner, počev od 14.09.2004. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi. Tužilac je dana 02.10.2013. godine, zaključio brak sa VV.

Prema nalazu lekara neuropsihijatra vojne bolnice Niš od 20.12.2024. godine, tužena je radno nesposobna zbog rekurentnog depresivnog poremećaja. Suvlasnik je sa udelom od ½ idealnih delova na stanu u Nišu i nije ostvarila pravo na penziju.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 28/14 od 26.02.2015. godine, odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca kojim je tražio da se utvrdi prestanak obaveze izdržavanja utvrđene presudom Opštinskog suda u Nišu P 3878/04 od 14.09.2004. godine. Presuda je pravnosnažna jer je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 133/15 od 02.06.2015. godine, odbijena žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1068/15 od 07.04.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca, kojim je tražio da se utvrdi prestanak obaveze izdržavanja utvrđene presudom Opštinskog suda u Nišu P 3878/04 od 14.09.2004. godine, kao i tužbeni zahtev da se smanji visina iznosa supružničkog izdržavanja utvrđena istom presudom. Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 546/17 od 05.04.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđen prestanak obaveze izdržavanja utvrđene presude Opštinskog suda u Nišu P br.3878/04 od 14.09.2004. godine, ali je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 339/18 od 17.12.2018. godine, prvostepena presuda ukinuta i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi prestanak njegove obaveze izdržavanja prema bivšoj supruzi, s tim što je obavezan da na ime supružničkog izdržavanja tuženoj isplaćuje iznos od 25% od penzije koju ostvaruje kao vojni penzioner, počev od 24.08.2015. godine kada dana podnošenja tužbe pa dok postoje zakonski razlozi za to, u kom smislu je izmenjena obaveza izražavanja ustanovljena presudom Opštinskog suda u Nišu P br.3878/04 od 14.09.2004. godine. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 1447/19 od 16.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 339/18 od 17.12.2018. godine.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se stekli uslovi za prestanak izdržavanja primenom odredbi članova 163. stav 2. i 3. i 167. Porodičnog zakona. Ovo stoga što je tužiočeva obaveza izdržavanja produžena odlukom Apelacionog suda u Nišu Gž2 339/18 od 17.12.2018. godine, a od dana pravnosnažnosti ove odluke pa do isteka roka od pet godina koliko je obaveza izdržavanja mogla trajati po navedenoj presudi, tužena nije podnela tužbu za produženje tužiočeve obaveze izdržavanja. Zbog svega navedenog, usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno da je prestalo pravo tužene na izdržavanje od strane tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je odluka o prestanku izdržavanja tužilje zbog proteka roka od pet godina koliko supružničko izdržavanje ustanovljeno presudom može trajati, doneto uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbi člana 163. stav 1. Porodičnog zakona, izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme.

U konkretnom slučaju, izdržavanje tužene ustanovljeno je presudom Opštinskog suda u Nišu P br.3878/04 od 14.09.2004. godine, ali na neodređeno vreme saglasno Zakonu o braku i porodičnim odnosima važećem u vreme kada je ova obaveza presudom ustanovljena. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 339/18 od 17.12.2018. godine, izdržavanje nije produžavano, jer prethodna obaveza i nije bila ustanovljena na određeno vreme, već je po zahtevu tužioca kao dužnika izdržavanja, njegova obaveza samo umanjena. Tom presudom nije odlučeno da izdržavanje traje određeno vreme, pošto je već ranije utvrđeno da je ono na neodređeno vreme, tako da ono i nije moglo prestati protekom roka koji odlukom nije ustanovljen.

Pošto odredba člana 167. stav 2 PZ, propisuje slučajeve kada izdržavanje može prestati, a koji slučajevi se odnose na okolnosti na strane poverioca (kada stekne dovoljno sredstava za izdržavanjem), odnosno na strani dužnika (ako izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično), koje nižestepeni sudovi nisu utvrđivali zbog pogrešnog stanovišta da je izdržavanje prestalo protekom roka od pet godina, nižestepene presude su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković