Према утврђеном чињеничном стању пресудом Општинског суда у Нишу П 3878/04 од 14.09.2004. године, разведен је брак тужиоца и тужене, а тужилац је обавезан да на име свог доприноса за издржавање своје бивше супруге, овде тужене, плаћа месечно 50% од своје пензије коју остварује као војни пензионер, почев од 14.09.2004. године па убудуће док за то постоје законски разлози. Тужилац је дана 02.10.2013. године, закључио брак са ВВ.

Према налазу лекара неуропсихијатра војне болнице Ниш од 20.12.2024. године, тужена је радно неспособна због рекурентног депресивног поремећаја. Сувласник је са уделом од ½ идеалних делова на стану у Нишу и није остварила право на пензију.

Пресудом Основног суда у Нишу П2 28/14 од 26.02.2015. године, одбијен је тужбени захтев овде тужиоца којим је тражио да се утврди престанак обавезе издржавања утврђене пресудом Општинског суда у Нишу П 3878/04 од 14.09.2004. године. Пресуда је правноснажна јер је пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 133/15 од 02.06.2015. године, одбијена жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена. Пресудом Основног суда у Нишу П2 1068/15 од 07.04.2016. године, одбијен је тужбени захтев овде тужиоца, којим је тражио да се утврди престанак обавезе издржавања утврђене пресудом Општинског суда у Нишу П 3878/04 од 14.09.2004. године, као и тужбени захтев да се смањи висина износа супружничког издржавања утврђена истом пресудом. Пресудом Основног суда у Нишу П2 546/17 од 05.04.2018. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђен престанак обавезе издржавања утврђене пресуде Општинског суда у Нишу П бр.3878/04 од 14.09.2004. године, али је пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 339/18 од 17.12.2018. године, првостепена пресуда укинута и одбијен тужбени захтев тужиоца да се утврди престанак његове обавезе издржавања према бившој супрузи, с тим што је обавезан да на име супружничког издржавања туженој исплаћује износ од 25% од пензије коју остварује као војни пензионер, почев од 24.08.2015. године када дана подношења тужбе па док постоје законски разлози за то, у ком смислу је измењена обавеза изражавања установљена пресудом Општинског суда у Нишу П бр.3878/04 од 14.09.2004. године. Пресудом Врховног касационог суда Рев 1447/19 од 16.05.2019. године, одбијена је као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 339/18 од 17.12.2018. године.

Полазећи од наведеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да су се стекли услови за престанак издржавања применом одредби чланова 163. став 2. и 3. и 167. Породичног закона. Ово стога што је тужиочева обавеза издржавања продужена одлуком Апелационог суда у Нишу Гж2 339/18 од 17.12.2018. године, а од дана правноснажности ове одлуке па до истека рока од пет година колико је обавеза издржавања могла трајати по наведеној пресуди, тужена није поднела тужбу за продужење тужиочеве обавезе издржавања. Због свега наведеног, усвојен је захтев тужиоца и утврђено да је престало право тужене на издржавање од стране тужиоца.

По оцени Врховног суда, основано се ревизијом тужене указује да је одлука о престанку издржавања тужиље због протека рока од пет година колико супружничко издржавање установљено пресудом може трајати, донето уз погрешну примену материјалног права.

Према одредби члана 163. став 1. Породичног закона, издржавање може трајати одређено или неодређено време.

У конкретном случају, издржавање тужене установљено је пресудом Општинског суда у Нишу П бр.3878/04 од 14.09.2004. године, али на неодређено време сагласно Закону о браку и породичним односима важећем у време када је ова обавеза пресудом установљена. Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 339/18 од 17.12.2018. године, издржавање није продужавано, јер претходна обавеза и није била установљена на одређено време, већ је по захтеву тужиоца као дужника издржавања, његова обавеза само умањена. Том пресудом није одлучено да издржавање траје одређено време, пошто је већ раније утврђено да је оно на неодређено време, тако да оно и није могло престати протеком рока који одлуком није установљен.

Пошто одредба члана 167. став 2 ПЗ, прописује случајеве када издржавање може престати, а који случајеви се односе на околности на стране повериоца (када стекне довољно средстава за издржавањем), односно на страни дужника (ако изгуби могућност за давање издржавања или давање издржавања постане за њега очигледно неправично), које нижестепени судови нису утврђивали због погрешног становишта да је издржавање престало протеком рока од пет година, нижестепене пресуде су морале бити укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић