Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZK, je nedozvoljen, dok u odnosu na povredu odredbe člana 34. stav 5. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), te da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, dovodeći ovu povredu zakona u vezu sa ispunjenošću uslova za ponavljanje krivičnog postupka, te navodeći da je sud, donoseći odluku o odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka pristupio analizi sadržine novog dokaza i izneo ocenu da isti nema procesni značaj, iako se ocena podobnosti novih činjenica i dokaza, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 6) ZKP, ograničava samo na formalnu ocenu njihove sposobnosti da dovedu u sumnju pravilnost ranije utvrđenog činjeničnog stanja.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Iz citirane odredbe proizilazi da se navedena povreda zakona može ostvariti samo pravnosnažnom presudom kojom se odlučuje o predmetu optužbe, odnosno odlukom koja se u procesnopravnom smislu izjednačava sa presudom, a ne rešenjem donetim u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, kojim se ne rešava predmet optužbe, već isključivo ispituje postojanje zakonskih uslova za ponovno vođenje pranosnažno okončanog krivičnog postupka.

Kako je, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek podnet protiv rešenja o ponavljanju krivičnog postupka, koje po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja pravnosnažnu odluku, kojom može biti učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, to je Vrhovni sud, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u delu u kome je podnet zbog povrede odredbe člana 34. stav 5. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković