Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗК, је недозвољен, док у односу на повреду одредбе члана 34. став 5. Устава РС, нема прописан садржај.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), те да се у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) тог законика мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, доводећи ову повреду закона у везу са испуњеношћу услова за понављање кривичног поступка, те наводећи да је суд, доносећи одлуку о одбацивању захтева за понављање поступка приступио анализи садржине новог доказа и изнео оцену да исти нема процесни значај, иако се оцена подобности нових чињеница и доказа, у смислу одредбе члана 485. став 1. тачка 6) ЗКП, ограничава само на формалну оцену њихове способности да доведу у сумњу правилност раније утврђеног чињеничног стања.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП постоји уколико пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, при чему се о непотпуно решеном предмету оптужбе може говорити само у ситуацији када суд уопште није донео одлуку о некој тачки оптужбе.

Из цитиране одредбе произилази да се наведена повреда закона може остварити само правноснажном пресудом којом се одлучује о предмету оптужбе, односно одлуком која се у процесноправном смислу изједначава са пресудом, а не решењем донетим у поступку по захтеву за понављање кривичног поступка, којим се не решава предмет оптужбе, већ искључиво испитује постојање законских услова за поновно вођење праноснажно окончаног кривичног поступка.

Како је, у конкретном случају, захтев за заштиту законитости, као ванредни правни лек поднет против решења о понављању кривичног поступка, које по оцени Врховног суда, не представља правноснажну одлуку, којом може бити учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, то је Врховни суд, поднети захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у овом делу, оценио као недозвољен.

Kада се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или ускраћивања људских права и слобода (члан 485. став 1.тачка 3) ЗКП), према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев се мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људских права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, која су зајамчена Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима.

Како бранилац окривљеног уз захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то по оцени Врховног суда поднети захтев браниоца окривљеног АА, у делу у коме је поднет због повреде одредбе члана 34. став 5. Устава РС, нема прописан садржај.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у односу на део захтева који је оцењен недозвољеним, те на основу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП у односу на део захтева који нема прописан садржај, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић