Branilac okrivljenog AA, advokat Nevena Čupić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane odluke i predmet vrati prvostepenom sudu radi donošenja pravilne i zakonite odluke ili preinači pobijane odluke i meritorno reši krivično – pravnu stvar.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu povredu zakona iz člana 11. stav 3. ZKP, navodima da stranke u postupku i druga lica imaju pravo da upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a da okrivljeni nije poučen o ovom svom pravu u postupku i to pred sudijom za prethodni postupak, iz čega dalje proizlazi i povreda odredbe člana 16. ZKP, odnosno da su iz ovako sprovedenog krivičnog postupka proizašli nezakoniti dokazi. Takođe, branilac okrivljenog ističe i povredu odrebe člana 17. ZKP, navodima da je u toku postupak dobijanja srpskog državljanstva u odnosu na okrivljenog i da je isto trebalo da bude rešeno kao prethodno pitanje, a koje pitanje sud nije rešio u toku postupka.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 11. stav 3. ZKP, člana 16. ZKP i člana 17. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju dozvoljene povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ali navodi zahteva branioca okrivljenog, ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, dok u slučaju povrede iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP podrazumeva dostavljanje odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković