Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 568/25.

Naime, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja. Predlagač u žalbi svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasniva na dugom trajanju upravnog spora, koji je u trenutku podnošenja prigovora trajao 17 meseci. I po shvatanju ovog suda, period od podnošenja tužbe do podnošenja prigovora ne može se smatrati neopravdano dugim periodom koji bi doveo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku. Osim toga, period od podnošenja tužbe do podnošenja prigovora nije pratila neaktivnost suda, imajući u vidu da je Upravni sud u prethodnom postupku preduzimao radnje kako bi stvorio procesne uslove za odlučivanje, tako što je od tuženog organa tražio dostavu odgovora na tužbu i spise predmeta.

Prilikom donošenja odluke Vrhovni sud je imao u vidu žalbene navode kojima se ukazuje na dugo trajanje postupka u celini, budući da je upravni postupak pokrenut 2024. godine, ali je našao da oni ne mogu dovesti do drugačije odluke u ovom predmetu. Prema pravnom stavu Vrhovnog suda, efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka, koji predstavlja integralni deo odlučivanja o ovoj upravnoj stvari, međutim, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku se, pre svega, ostvaruje zaštita prava stranaka na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. ZVP shodnom primenom člana 153. stav 1. ZPP, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Predsednik Vrhovnog suda

Miroljub Tomić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković