Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog pravnog lica E.g. P. z. e. i z. o. DOO iz B. i odgovornog lica D.S., advokat A.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to konkretno zbog povrede odredbe člana 16. ZKP i povrede odredbe člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, jer radnje za koje su oglašeni odgovornim ne predstavljaju privredni prestup.

Vrhovni kasacioni sud je na sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, pa je našao da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ“ br.4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Službeni list SRJ“ br.27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i „Službeni glasnik RS“, br.101/2005), propisano je da će se, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe, shodno primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku koje su taksativno navedene, između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424.).

Pomenutim Zakonom o privrednim prestupima, u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3.), u članu 130. propisano je da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, dok je u članu 133. istog zakona propisano da javni tužilac zahtev može podići u roku od šest meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je u članu 483. stav 1. da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca za podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog zakonika).

Iz sadržine napred citiranih zakonskih propisa proizilazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima koji se primenjuju u postupku za privredni prestup u odnosu na važeće odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima koja izričito propisuje isključivu nadležnost javnog tužioca za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka u postupku za privredne prestupe.

Nadležni javni tužilac u smislu citiranih zakonskih propisa je Republički javni tužilac koji je, shodno odredbama člana 29. stav 2. i stav 3. tačka 1) Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br.116/2008, 104/2009, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 101/13) nadležan da ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom, dakle i zahtev za zaštitu zakonitosti i da postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom, a koji sud je određen zakonom (član 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova –„Službeni glasnik RS“, br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011- dr. zakon, 78/2011-dr. zakon, 101/2011 i 101/2013) za odlučivanje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, dakle i o zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima.

Kako je, shodno citiranim zakonskim propisima, samo Republički javni tužilac ovlašćen za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u privrednom – kaznenom postupku i takvo ovlašćenje nije dato drugim procesnim subjektima, koji samo mogu podneti inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u skladu sa ustavnim pravom podnošenja predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nedozvoljen, jer je podnet od neovlašćenog lica u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbacio primenom te zakonske odredbe.

Zapisničar - savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                        Nevenka Važić,s.r.