Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног правног лица Е.г. П. з. е. и з. о. ДОО из Б. и одговорног лица Д.С., адвокат А.М., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона и то конкретно због повреде одредбе члана 16. ЗКП и повреде одредбе члана 439. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљене ослободити од оптужбе, јер радње за које су оглашени одговорним не представљају привредни преступ.

Врховни касациони суд је на седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених, па је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 56. Закона о привредним преступима („Службени лист СФРЈ“ бр.4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Службени лист СРЈ“ бр.27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и „Службени гласник РС“, бр.101/2005), прописано је да ће се, ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе, сходно примењивати одредбе Закона о кривичном поступку које су таксативно наведене, између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424.).

Поменутим Законом о привредним преступима, у делу који се односи на поступак по правним лековима и то захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3.), у члану 130. прописано је да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости, док је у члану 133. истог закона прописано да јавни тужилац захтев може подићи у року од шест месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева за заштиту законитости.

Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је у члану 483. став 1. да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца за подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог законика).

Из садржине напред цитираних законских прописа произилази да је одредбама Закона о привредним преступима који се примењују у поступку за привредни преступ у односу на важеће одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима која изричито прописује искључиву надлежност јавног тужиоца за подношење захтева за заштиту законитости као ванредног правног лека у поступку за привредне преступе.

Надлежни јавни тужилац у смислу цитираних законских прописа је Републички јавни тужилац који је, сходно одредбама члана 29. став 2. и став 3. тачка 1) Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“, бр.116/2008, 104/2009, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 101/13) надлежан да улаже ванредна правна средства у складу са законом, дакле и захтев за заштиту законитости и да поступа пред Врховним касационим судом, а који суд је одређен законом (члан 30. став 1. Закона о уређењу судова –„Службени гласник РС“, бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011- др. закон, 78/2011-др. закон, 101/2011 и 101/2013) за одлучивање о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије, дакле и о захтеву за заштиту законитости у смислу одредбе члана 130. Закона о привредним преступима.

Како је, сходно цитираним законским прописима, само Републички јавни тужилац овлашћен за подизање захтева за заштиту законитости у привредном – казненом поступку и такво овлашћење није дато другим процесним субјектима, који само могу поднети иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подизање захтева за заштиту законитости у складу са уставним правом подношења предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије), то је предметни захтев за заштиту законитости браниоца окривљених недозвољен, јер је поднет од неовлашћеног лица у смислу одредбе члана 130. Закона о привредним преступима, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљених одбацио применом те законске одредбе.

Записничар - саветник                                                                               Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                        Невенка Важић,с.р.